Сумпор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 117:
Преткласична Грчка користила је сумпор као [[лек]] као и [[сумпор-диоксид]] настао сагоревањем сумпора у сврху дезинфекције и лечење инфективних болести попут [[куга|куге]] те сумпорисање [[вино|вина]]. Већ око 800. п.н.е. [[Хомер]] га је споменуо у епу „[[Одисеја]]”.<ref name="rappg" /><ref name="homerodis" /> Античке војске користиле су сумпор у ратовима као запаљиво средство или средство за поспешивање ватре.<ref name="Ursprung" /> [[Плиније Старији]] је 79. н.е. у свом делу -{''Naturalis historia''}- споменуо острво [[Милос]] као место где се може пронаћи доста сумпора као и његову употребу као средство за дезинфекцију, лечење и избељивање.<ref name="healyjf" /> Једна расправа из 1044. године у доба династије Сонг описује различите облике кинеског [[барут]]а, као мешавину [[калијум нитрат]]а, дрвеног [[угаљ|угља]] и сумпора. [[Роџер Бејкон]] је 1242. описао начин добијања сличне мешавине. Барут је дуго времена важио као једина експлозивна материја.<ref name="frics" /> Улога немачког свештеника [[Berthold Schwarz|Бертолда Шварца]], којем се приписује поновно „откриће” барута, није поткрепљена чврстим историјским доказима.<ref name="barut" />
 
Утицај сумпор-диоксида, насталог сагоревањем [[угаљ|угља]], на околину и квалитет [[ваздух]]а у [[Лондон]]у описао је 1661. Џон Евелин у писму тадашњем енглеском краљу [[Чарлс II Стјуарт|Чарлсу -{II}- Стјуарту]], као и у свом делу -{''Fumifugium''}- (-{''The Inconveniencie of the Aer and Smoak of London Dissipated''}-), првој књизи о загађењу ваздуха у Лондонуlondonu.
 
Као један од првих хемијско-техничких процеса Џон Робак је 1746. развио поступак [[олово|оловних]] комора за производњу [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]]. У новембру 1777. [[Antoine Lavoisier|Лавоазје]] је први који је претпоставио да је сумпор заправо хемијски елемент. Његови експерименти и посматрања понашања сумпора при сагоревању довели су коначно до обарања теорије флогистона.<ref name="brockwh" /> Осим тога, [[Хамфри Дејви]] је 1809. успео да експериментално добије доказ да сумпор не садржи кисеоник, нити водоник. Коначно, елементарни карактер сумпора дали су [[Жозеф Луј Ге-Лисак|Ге-Лисак]] и Тенард 1810. испитујући резултате Дејвијевих експеримената.<ref name="gejlisak" /> На предлог [[Јакоб Берцелијус|Берцелијуса]] од 1814. почео се користити симбол елемента -{'''S'''}-, пошто је у табелу атомских тежина заведен под називом ''сумпур''.<ref name="kurtweil" /> Дански хемичар [[William Christopher Zeise|Вилијам Зеис]] открио је 1822. [[ксантат|ксантогенат]] и 1834. године направио [[етантиол]], први тиол (меркаптан).<ref name="zeisewc" />
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сумпор