Епископ пакрачки Никанор — разлика између измена

Рођен је као Милан<ref>"Застава", Нови Сад 10/22. април 1887. године</ref> [[13. децембар|13. децембра]] (1. децембра по [[јулијански календар|јулијанском календару]]) 1810.(1809?) године од оца Прокопија свештеника, и мајке Агрипине рођене Косић.<ref>[https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2017/10/02/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8-%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D1%83-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA/ Нови подаци о породици и пореклу епископа Никанора Грујића (2. октобар 2017)]</ref> Као ђак је био најбољи писац латинских стихова и особити беседник. Нижу гимназију завршио је у [[Мохач]]у, вишу у [[Печуј]]у. Године [[1837]]. ступио је у карловачку богословију, а [[1841]]. за[[монаштво|калуђерио]] се и добио је име Никанор. Као брат [[Манастир Кувеждин|манастира Кувеждина]] прешао је у [[Сремски Карловци|Карловце]] [[1843]]. за придворног калуђера - почасног епископа [[карловачка митрополија|митрополиту]] [[Патријарх српски Јосиф|Рајачићу]]. Године [[1848]]. постао је [[протосинђел]], и тада се истакао као говорник на [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] у [[Сремски Карловци|Карловцима]] и на [[Први свесловенски конгрес|Свесловенском Конгресу]] у [[Праг]]у. У периоду [[1850]] — [[1861]]. године био је [[архимандрит]] [[Манастир Крушедол|манастира Крушедола]], [[1861]]. године посвећен је за [[епископ]]а у [[Пакрац]]у, [[1871]]. је именован за администратора [[Српска патријаршија у Сремским Карловцима|Карловачке патријаршије]] на место смењеног администратора, ''„народног патријарха“'', [[Арсеније Стојковић|Арсенија Стојковића]], због чега је много изгубио од популарности, те није ни био [[1874]]. године изабран за [[патријарх]]а. Био је у спору са патријархом Германом Анђелићем, због којег није хтео доћи у Карловце. У пркос патријарховој забрани написао је 1885. године житије светих Ћирила и Методија. Он се тада повукао у [[Пакрац]], и није више долазио у [[Сремски Карловци|Карловце]] до смрти. Једини је од свих српских владика прославио хиљадугодишњицу Св. Ћирила и Методија у Пакрацу.<ref>"Застава", Нови Сад 1887. године</ref>