Веб — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Милан Јелисавчић је преместио страницу Веб на Светска мрежа преко преусмерења: Смисленије од Веба ознака: ново преусмерење |
|||
Ред 1:
{{About|о дистрибуираном хипертекстном систему|први интернет прегледач|WorldWideWeb}}
[[Датотека:Web Index.svg|thumb|250п|Глобална мапа [[web index|веб индекса]] за земље 2014. године]]
[[Датотека:Tim Berners-Lee's computer at CERN.jpg|мини|250п|Рачунар [[NeXT Computer]] који је користио [[Тим Бернерс-Ли]]. Писани текст каже, "This machine is a server. DO NOT POWER IT DOWN!!" („Ова машина је сервер. НЕ ГАСИ ЈЕ!“)]]
'''Веб''' или '''светска мрежа''' ({{јез-енг| World Wide Web, W3, WWW}}) је систем међусобно повезаних, [[хипертекст]]уалних докумената који се налазе на [[интернет]]у. Уз помоћ [[интернет прегледач]]а, корисници могу да гледају веб странице које обично садрже текст, слике, звучни и видео-запис.<ref>{{cite web|title=What is the difference between the Web and the Internet?| url = http://www.w3.org/Help/#webinternet| website = W3C Help and FAQ| publisher = [[W3C]]| accessdate=16. 7. 2015|date=2009}}</ref> Каткад се назива једноставно ''мрежа''. -{''World Wide Web''}- је имао средишњу улогу у развоју [[информацијско доба|информацијског доба]] и примарни је алат који милијарде људи употребљава за интеракцију на интернету.<ref>{{cite web|title=''World Wide Web Timeline''| url = http://www.pewinternet.org/2014/03/11/world-wide-web-timeline/|date=11. 3. 2014| publisher = Pews Research Center| accessdate=1. 8. 2015}}</ref><ref>{{cite web|last=Dewey| first = Caitlin| title = ''36 Ways The Web Has Changed Us''| url = http://www.washingtonpost.com/news/style-blog/wp/2014/03/12/36-ways-the-web-has-changed-us/|date=12. 3. 2014| publisher = ''The Washington Post''| accessdate=1. 8. 2015}}</ref><ref>{{cite web|title=''Website Analytics Tool''| url = http://www.internetlivestats.com/| accessdate=1. 8. 2015}}</ref><ref>{{cite web
| title = Internet Live Stats| url = http://www.internetlivestats.com|accessdate=1. 8. 2015.
|url-status=live
| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150702051222/http://www.internetlivestats.com/|archivedate=2. 7. 2015.
| df = dmy-all
}}</ref> Веб су створили Енглез [[Тим Бернерс-Ли]] и Белгијанац [[Rober Kajo|Роберт Кајо]], [[1990]]. године, радећи у [[CERN]]-у у [[Женева|Женеви]].<ref>{{Cite book|last=McPherson|first=Stephanie Sammartino| title = Tim Berners-Lee: Inventor of the World Wide Web| url = https://books.google.com/books?id=wK0xBWfL9GkC|year=2009| publisher = Twenty-First Century Books}}</ref><ref name=AHT>{{cite news|title=Tim Berners Lee – Time 100 People of the century | url = http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,990627,00.html | work = Time Magazine
| accessdate=17. 5. 2010 | last=Quittner| first = Joshua|date=29. 5. 1999 }}</ref> Овај појам се често погрешно користи као синоним за интернет, а у ствари означава само једну од услуга које омогућава интернет.
[[Веб-страница|Веб странице]] су првенствено [[plain text|текстуелни]] документи [[Formatted text|форматирани]] и обележени [[HTML|језиком за опис хипертекста]] (-{HTML}-).<ref>{{Cite book|url=https://books.google.tn/books?id=W6Sv_mdC_nIC&pg=PA390&dq=web+pages+are+text+document+with+HTML&hl=fr&sa=X&ved=0ahUKEwiO2frg-_LXAhVCXBoKHVZQDdsQ6AEIKzAB#v=onepage&q=web%20pages%20are%20text%20document%20with%20HTML&f=false| title = New Perspectives on Microsoft Office Access 2007, Comprehensive| last=Adamski| first = Joseph| last2=Finnegan| first2 = Kathy|year=2007|publisher = Cengage Learning|isbn=978-1-4239-0589-9| language = en|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20171206005754/https://books.google.tn/books?id=W6Sv_mdC_nIC&pg=PA390&dq=web+pages+are+text+document+with+HTML&hl=fr&sa=X&ved=0ahUKEwiO2frg-_LXAhVCXBoKHVZQDdsQ6AEIKzAB#v=onepage&q=web%20pages%20are%20text%20document%20with%20HTML&f=false| archivedate=6. 12. 2017.|df=dmy-all}}</ref> Осим форматираног текста, веб странице могу да садрже [[image|сликовне]], [[видео]], [[Audio signal|аудио]], и софтварске компоненте које се приказују у корисничком [[web browser|веб прегледачу]] као кохерентне странице [[multimedia|мултимедијског]] контента.
Уграђене [[hyperlink|хипервезе]] омогућавају корисницима [[web navigation|навигацију]] између веб страница. Вишеструке веб странице са заједничком темом, заједничким [[Интернет домен]]ом, или обоје, сачињавају [[веб-сајт]]. Садржај веб-сајта може у највећој мери пружити објављивач, или може бити формиран интерактивно при чему корисници донирају садржај, или садржај зависи од корисника и њихових акција. Веб-сајтови могу да буду углавном информативни, превасходно намењени забави, или да служе углавном за комерцијалне, владине или невладине организационе сврхе.
Саставни делови веба су [[сервер]], [[Клијент (информатика)|клијент]], [[HTML]], [[Веб-адреса|URL]] и [[HTTP]].
== Основни подаци ==
{{Слојеви Интернета}}
Веб је интернационална мрежа компјутерских база података које користе [[интернет]] и његов посебан систем за повезивање [[информација]]. Одмах по настајању, а данас више него тада, светска мрежа била је непрегледно море са информацијама које теку, које се мењају и по облику и по садржају. За свет [[медија]] светска мрежа (WWW) била је право откривење, нешто сасвим ново у компјутерском и медијском свету.<ref>Duronjić T, Kompjuterska kultura i moderni mediji, Filozofski fakultet, Banja Luka, 2008. (pp. 49.)</ref>
Термин WWW потиче од речи ''World Wide Web'' што у преводу на наш језик значи светска мрежа. WWW је огромна мрежа [[линкова]], текстуалног садржаја и [[Мултимедија|мултимедије]] која представља садржај wеб сајтова повезаних на интернет.<ref name="automatski generisano1">http://saznaj.in/ {{Wayback|url=http://saznaj.in/ |date=20120623195008 }}, pristupljeno dana 10.6.2012; 18:06</ref> WWW странице су у ствари [[Веб-адреса|URL]] адресе помоћу којих може на мрежи да се пронађе жељени скуп информација презентован у аудиовизуелним форматима.
Веб се састоји од три формата:
'''URL''' (''Uniform Resource Locator'') – путем којег се одређује свакој страници адреса на којој се налази,
'''HTTP''' (''Hypertext Transfer Protocol'') – којим се одређују начини на које сервер и браузер међусобно комуницирају,
'''HTML''' (''Hypertext Markup Language'') – помоћу којег се шифрира порука тако да може да се прикаже на различитим медијима.<ref>[https://www.w3.org/MarkUp/html3/Contents.html Hypertext Markup Language], pristupljeno dana 27. 1. 2018</ref>
== Настанак Светске мреже ==
Почетком 1988 године је [[Тим Бернерс-Ли]] одлучио на темељу развоја програма [[ENQUIRE]] израдити новији [[компјутерски систем]] с далеко већим могућностима преноса података преко 'мреже'.<ref>http://free-po.htnet.hr/jasnav/hp/internet/www.html, pristupljeno dana 10.6.2012; 18:12</ref> Идеја за WWW настала је 1989. године у женевском [[ЦЕРН]] – у, ''Центру за атомска истраживања''. ЦЕРН је 1991. године први пут употребио [[софтвер]] уз помоћ којег су се могле добити информације меморисане на различитим местима. WWW је била [[апликација]] која је интернету помогла да доживи експанзију и изван науке.<ref>Kunczik, Zipfel, Uvod u znanost o medijima i komunikologiju, Zaklada Friedrich Ebert, Zagreb, 2006, (pp. 29)</ref>
Веб је званично представљена 6. августа 1991. године од стране њеног изумитеља, Тим Бернерс-Лија. Направљена је да буде библиотека људског знања, људске културе, која дозвољава креирање индивидуалних сопствених веб сајтова преко којих људи могу размењивати идеје и све остало путем овог канала.<ref name="automatski generisano1" />
== Функција ==
Термини Интернет и WWW се данас свакодневно користе у [[Комуникација|комуникацији]] између људи. Међутим, иако их многи поистовећују, Интернет и WWW нису исто. Интернет је глобални систем повезаних компјутерских мрежа. WWW је само један од сервиса које Интернет пружа. Он је скуп текстуалних докумената и осталих садржаја до којих се долази преко линкова и имена веб сајтова у чему вам помажу [[интернет прегледач|браузери]] и [[сервер]]и.
Многа имена сајтова почињу са WWW због дугогодишњег коришћења од када је WWW измишљен. Међутим то већ одавно није потребно па данас све више сајтова одлучује да своје име представи без префикса WWW. Због тога би сваки сајт требало да има редирекцију, преусмеравање, да би и они који име сајта куцају са WWW дошли на исти сајт као и они што куцају име сајта без WWW.<ref name="automatski generisano1" />
== Безбедност ==
Веб је убрзо после свог настанка постао занимљива мета [[сајбер]] криминалцима. Под [[сајбер криминал]] спада крађа идентитета, преваре, шпијунирање као и крађа новца са банковних рачуна и разних других поверљивих ствари. Борба против сајбер криминала се води у читавом свету а цена те борбе се мери милијардама долара.<ref name="automatski generisano1" />
Ниједан сервис интернета није успео да преузме и у потпуности одреди нови медиј као што је то успело мрежном сервису интернета. Слободна размена идеја и информација била је основни постулат ширења мреже, али и његова подстицајна формула развоја. Ова глобална мрежа услов је и оквир, али и покретач постојања електронских, мрежних [[публикација]].<ref>Duronjić T, Kompjuterska kultura i moderni mediji, Filozofski fakultet, Banja Luka, 2008. (pp. 50, 51.)</ref>
== Стандарди ==
{{Main|Веб-стандарди}}
Многи формални стандарди и друге техничке спецификације и софтвер дефинишу операцију различитих аспеката веба, Интернета, и рачунарске информационе размене. Mnоги документи су рад [[W3C|-{W3C}- конзорцијума]],<ref>{{cite web|url=http://www.w3.org/2013/01/china-host.html.en | title = W3C Invites Chinese Web Developers, Industry, Academia to Assume Greater Role in Global Web Innovation | publisher = W3.org |date=20. 1. 2013. | accessdate=30. 11. 2013.}}</ref><ref name="MembersList">{{cite web|url=http://www.w3.org/Consortium/Member/List| title = World Wide Web Consortium – current Members| accessdate=24. 9. 2017.| publisher = World Wide Web Consortium|date=29. 3. 2012.}}</ref><ref name="W3CDevProc">{{cite web|url=http://www.w3.org/2005/10/Process-20051014/tr.html#rec-advance | title = World Wide Web Consortium | Development Process | publisher = W3.org |date=12. 4. 2005. | accessdate=3. 4. 2012.}}</ref> који предводи Бернерс-Ли,<ref name="consortium">{{cite web|url=http://www.w3.org/Consortium/| title = World Wide Web Consortium (W3C) About the Consortium| accessdate=8. 9. 2009.| last=W3C|date=September 2009}}</ref> а део стандарда је произвела и [[Internet Engineering Task Force|Интернетска инжењерска оперативна група]] (-{IETF}-)<ref name=IETF-Ripe>{{cite web|url=https://www.ripe.net/internet-coordination/internet-governance/internet-technical-community/ietf | title = Internet Engineering Task Force (IETF) |date=10. 8. 2012. | publisher = RIPE NCC | accessdate=13. 10. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|rfc=1208 | title = A Glossary of Networking Terms | url = //tools.ietf.org/html/rfc1208 | first = O. | last=Jacobsen| first2 = D. | last2=Lynch|date=March 1991 |accessdate=13. 10. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|url=//www.ietf.org/meeting/register.html| title = Register for the Next IETF Meeting| publisher = IETF| accessdate=21. 7. 2014.| archive-url = https://web.archive.org/web/20140626003422/http://www.ietf.org/meeting/register.html| archive-date=26. 6. 2014|url-status=dead}}</ref> и друге организације.
Обично, кад се веб стандарди разматрају, следеће публикације се сматрају оснивачким:
* Препоруке за [[Језик за обележавање|језике за обележавање]], посебно -{[[HTML]]}- и -{[[XHTML]]}-, од -{W3C}-. Ти документи дефинишу структуру и интерпретацију хипертекстних докумената.
* Препоруке за [[Стилска таблица (веб развој)|стилске таблице]], посебно [[Cascading Style Sheets|-{CSS}-]], од -{W3C}-.
* Стандарди за -{ECMAScript}- (обично у -{''JavaScript''}- облику), од -{[[Ecma International]]}-.<ref>{{cite web|url=http://www.ecma-international.org/memento/Ecmabylaws.htm| title = Ecma By-laws| work = ecma-international.org}}</ref>
* Препоруке за [[објектни модел документа]],<ref name="Introduction">{{cite web|accessdate=12. 1. 2012.
| location = http://www.w3.org/
| publisher = W3C
| title = Document Object Model (DOM)
| quote = The Document Object Model is a platform- and language-neutral interface that will allow programs and scripts to dynamically access and update the content, structure and style of documents. | url = http://www.w3.org/DOM/#what}}</ref> од -{W3C}-.
Додатне публикације пружају дефиниције других есенцијалних технологија за WWW, укључујући, мада не ограничено на следеће:
* ''Униформни идентификатор ресурса'' ({{јез-ен|Uniform Resource Identifier - URI}}) је универзални систем за референцирање ресурса на Интернету, као што су хипертекстни документи и слике. -{URI}- адресе, које се обично називају -{URL}-, дефинисане су стандардом -{IETF's RFC 3986 / STD 66}-: ''Униформни идентификатор ресурса (-{URI}-): Генеричка синтакса'', као и његовим претходницима и бројним [[Uniform Resource Identifier|-{URI}- схемама]] које дефинишу разне [[Request For Comments|-{RFC}-]] захтеве;
* ''Протокол преноса хипертекта'' {{јез-енг|HyperText Transfer Protocol}} (-{[[HTTP]]}-) је дефинисан са -{RFC 2616: ''HTTP/1.1''}- и -{RFC}- 2617: ''-{HTTP}- аутентикација'', којима се специфицира како се врши аутентикација између прегледача и сервера.
== Доступност ==
{{Main|Приступачност вебу}}
Постоје методи за приступање вебу у алтернативним медијумима и форматима да би се омогућила употреба особама са [[инвалидност]]има, које могу да буду визуалне, слушне, физичке, везане за говор, когнитивне, неуролошке, или нека комбинација. Својства приступачности такође помажу особама са привременим инвалидитетом, као што је поломљена рука, или остарелим корисницима како се њихове способности мењају.<ref name=WAI>{{cite web|title=Web Accessibility Initiative (WAI) | url = http://www.w3.org/WAI | publisher = World Wide Web Consortium | accessdate=7. 4. 2009. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090402001730/http://www.w3.org/WAI/ | archivedate=2. 4. 2009. }}</ref> Веб прима информације, и пружа информације и интеракције са друштвом. -{World Wide Web}- конзорцијум наводи да је есенцијално да веб буде приступачан, тако да се може пружити једнак приступ и [[equal opportunity|једнаке могућности]] људима са инвалидитетом.<ref>{{cite web|title=Developing a Web Accessibility Business Case for Your Organization: Overview| url = http://www.w3.org/WAI/bcase/Overview| publisher = World Wide Web Consortium| accessdate=7. 4. 2009.|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090414173026/http://www.w3.org/WAI/bcase/Overview| archivedate=14. 4. 2009.|df=dmy-all}}</ref> Тим Бернерс-Ли је једном напоменуо, „Снага веба је у универзалности. Приступ свима без обзира на инвалидитет је суштински аспект.”<ref name=WAI /> Многе земље регулишу [[приступачност вебу]] као захтев за веб-сајтове.<ref>{{cite web|title=Legal and Policy Factors in Developing a Web Accessibility Business Case for Your Organization| url = http://www.w3.org/WAI/bcase/pol| publisher = World Wide Web Consortium| accessdate=7. 4. 2009.|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090405142512/http://www.w3.org/WAI/bcase/pol| archivedate=5. 4. 2009.|df=dmy-all}}</ref> Интернационална кооперација у -{W3C}- [[Web Accessibility Initiative|иницијативи за приступачност вебу]] је довела до једноставних смерница које аутори веб садржаја, као и програмери софтвера могу да користе како би учинили веб доступним за особе којима је неопходне [[assistive technology|помоћне технологије]].<ref name=WAI /><ref>{{cite web|title=Web Content Accessibility Guidelines (WCAG) Overview| url = http://www.w3.org/WAI/intro/wcag.php| publisher = World Wide Web Consortium| accessdate=7. 4. 2009.|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090401074742/http://www.w3.org/WAI/intro/wcag.php| archivedate=1. 4. 2009.|df=dmy-all}}</ref>
== Интернационализација ==
Активности -{W3C}- [[Интернационализација и локализација|интернационализације]] одигуравају да се веб технологија може користити у свим језицима, писмима, и културама.<ref>{{cite web|title=Internationalization (I18n) Activity| url = http://www.w3.org/International/| publisher = World Wide Web Consortium| accessdate=10. 4. 2009.|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090416052903/http://www.w3.org/International/| archivedate=16. 4. 2009.|df=dmy-all}}</ref> Почевши од 2004 или 2005, [[уникод]] се усталио и коначно је у децембру 2007. престигао -{[[ASCII]]}- и Западно европски као [[Character encoding|словни сет]] који је најшире кориштен на вебу.<ref>{{Cite news|last=Davis| first = Mark| title = Moving to Unicode 5.1| url = http://googleblog.blogspot.com/2008/05/moving-to-unicode-51.html|date=5. 4. 2008.| publisher = Google| accessdate=10. 4. 2009.|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090521191341/http://googleblog.blogspot.com/2008/05/moving-to-unicode-51.html| archivedate=21. 5. 2009.|df=dmy-all}}</ref> Оригинално је -{RFC}- 3986 дозвољавао ресурсима да буду идентификовани помоћу -{[[URI]]}- са подскупом -{US-ASCII}-. -{RFC}- 3987 дозвољава употребу већег броја знакова — свих знаковима у [[UCS|универзалном скупу знакова]] — и стога сад ресурси могу да буду идентификовани помоћу -{[[Internationalized Resource Identifier|IRI]]}- у свим језицима.<ref>{{cite press release|title=World Wide Web Consortium Supports the IETF URI Standard and IRI Proposed Standard| url = http://www.w3.org/2004/11/uri-iri-pressrelease.html|date=26. 1. 2005.| publisher = World Wide Web Consortium| accessdate=10. 4. 2009.|url-status=live| archiveurl = https://web.archive.org/web/20090207070535/http://www.w3.org/2004/11/uri-iri-pressrelease.html| archivedate=7. 2. 2009.|df=dmy-all}}</ref>
== Статистике ==
Између 2005 и 2010 се број веб корисника удвостручио, и очекивало се да ће превазићи милијарду 2010.<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/2010/10/19/us-telecoms-internet-idUSTRE69I24720101019 | title = Internet users to exceed 2 billion ... | publisher = Reuters |date=19. 10. 2010. | accessdate=9. 2. 2011. | last=Lynn| first = Jonathan|url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110224041600/http://www.reuters.com/article/2010/10/19/us-telecoms-internet-idUSTRE69I24720101019 | archivedate=24. 2. 2011. |df=dmy-all }}</ref> Ране студије спроведене 1998. и 1999. које су процењивале величину веба користећи методе хватања/повраћаја показале су да знатан део веба није био индексиран за претраживачке машине, и да је веб знатно већи него што се очекивало.<ref>{{cite journal|last=Lawrence| first = S. | last2=Giles| first2 = C.L. |year=1998| title = Searching the World Wide Web | url = http://circ.ahajournals.org/content/106/12/1556.full.pdf| journal = Science | volume = 280 | issue = 5360| doi=10.1126/science.280.5360.98| pmid = 9525866 | bibcode = 1998Sci...280...98L |pages=98-100}}</ref><ref>{{cite journal|last=Lawrence| first = S. | last2=Giles| first2 = C.L. |year=1999| title = Accessibility of Information on the Web | url = | journal = Nature | volume = 400 | issue = 6740| doi=10.1038/21987| bibcode = 1999Natur.400..107L |pages=107-109}}</ref> Према једној студији из 2001, постојао је огроман број од преко 550 милијарди докумената на вебу, углавном на невидљивом вебу, или [[Дубока мрежа|дубокој мрежи]].<ref>{{cite web|url=http://www.brightplanet.com/resources/details/deepweb.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080404044203/http://www.brightplanet.com/resources/details/deepweb.html| archivedate=4. 4. 2008. | title = The 'Deep' Web: Surfacing Hidden Value | publisher = Brightplanet.com | accessdate=27. 7. 2009.}}</ref> Један преглед сета од 2,024 милиона веб страница из 2002. године<ref>{{cite web | url = http://www.netz-tipp.de/languages.html | title = Distribution of languages on the Internet | publisher = Netz-tipp.de | accessdate = 27. 7. 2009. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090523053915/http://www.netz-tipp.de/languages.html | archivedate = 23. 05. 2009 | df = dmy-all }}</ref> утврдио је да је далеко највећи део садржаја био на енглеском језику: 56,4%; томе су следили немачки (7,7%), француски (5,6%), и јапански (4,9%). Новија студија, која је користила веб претраживања на 75 различитих језика за узимање узорка Интернета, утврдила је да је постојало преко 11,5 милијарди веб страница на [[Surface Web|јавно индексибилном вебу]] на крају јануара 2005.<ref>{{cite web|last=Signorini| first = Alessio| url = http://wifiscan.fr/research/The_Indexable_Web_is_More_than_11_Billion_Pages.pdf | title = The Indexable Web is More than 11.5 Billion Pages | publisher = citeseerx.ist.psu.edu | accessdate=4. 2. 2015. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20150204182728/http://wifiscan.fr/research/The_Indexable_Web_is_More_than_11_Billion_Pages.pdf | archivedate=4. 2. 2015. |df=dmy-all }}</ref> Према подацима из марта 2009, индексабилни веб је садржао бар 25,21 милијарди страница.<ref>{{cite web | url = http://www.worldwidewebsize.com/ | title = The size of the World Wide Web | publisher = Worldwidewebsize.com | accessdate = 27. 7. 2009. |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20100106024528/http://www.worldwidewebsize.com/ | archivedate = 06. 01. 2010 | df = dmy-all }}</ref> Дана 25. јула 2008, гуглови софтверски инжењери Џеси Алперт и Нисан Хајај су објавили да је [[Google Search|Гугл претраживач]] открио један билион јединствених -{URL}- локација.<ref>{{cite web | url = http://googleblog.blogspot.com/2008/07/we-knew-web-was-big.html | title = We knew the web was big... | last = Alpert | first = Jesse | last2 = Hajaj | first2 = Nissan | date = 25. 7. 2008. | work = The Official Google Blog |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20180123023953/https://googleblog.blogspot.com/2008/07/we-knew-web-was-big.html | archivedate = 23. 01. 2018 | df = dmy-all | access-date = 21. 01. 2018 }}</ref> Према подацима из маја 2009, преко 109,5 милиона домена је било оперативно.<ref name=NI>{{cite web|title=Domain Counts & Internet Statistics | url = http://research.domaintools.com/statistics/tld-counts/ | publisher = Name Intelligence| accessdate=17. 5. 2009.}}</ref> Међу њима, 74% су били комерцијални и други домени који су постојали у [[generic top-level domain|највишем интернетском домену]] -{''com''}-.<ref name=NI /> Статистике мерења популарности веб сајтова, као што је -{[[Alexa Internet]]}- рангирање, су обично базирани на било броју [[page view|приступа страницама]] или на асоцираним серверским „[[hit (internet)|приступима]]” (захтевима за фајлове) који су примљени.
== Веб кеширање ==
[[Веб-кеш]] је серверски рачунар лоциран било на јавном Интернету, или унутар предузећа, који чува веб странице којима је недавно приступљено како би се побољшало време одговора за корисничке захтеве када се исти садржај тражи у одређеном временском интервалу након првобитног захтева. Већина веб претраживача исто тако имплементира [[Веб-кеш|претраживачев кеш]] за податке којима је недавно пристуљено, обично на локалном диску. -{HTTP}- захтеви са претраживача могу да траже само податке који су се променили од времена задњег приступа. Веб странице и ресурси могу да садрже информације о времену истека трајања да би се контролисало кеширање у смислу безбедности сензитивних података, као што је случај са [[Електронско банкарство|онлајн банкарством]], или да би се омогућио несметан приступ сајтовима који се често ажурирају, као што су новинарски медији. Чак и сајтови са веома динамичким садржајем могу да дозволе да се основни ресурси освежавају само повремено. Дизајнери веб сајтова сматрају да је вредно груписати ресурсе као што су -{CSS}- подаци и -{JavaScript}- у неколико фајлова које користи целокупан сајт, тако да се они могу ефикасно кеширати. Комерцијални [[заштитни зид]]ови често кеширају веб ресурсе које је затражио једнан корисник у корист многих корисника. Неки [[Претраживач веба|претраживачи веба]] складиштите кеширани садржај често приступаних веб локација.
== Види још ==
{{colbegin|4}}
* [[Интернет]]
* -{[[HTML]]}-
* -{[[HTTP]]}-
* [[Интернет бонтон|Нетикеција]]
* [[Претраживач веба]]
* -{[[Веб-адреса|URL]]}-
{{colend}}
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Stephanie Sammartino McPherson | title = Tim Berners-Lee: Inventor of the World Wide Web| url = https://books.google.com/books?id=wK0xBWfL9GkC|year=2009| publisher = Twenty-First Century Books}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Stephanie Sammartino McPherson | title = Tim Berners-Lee: Inventor of the World Wide Web| url = https://books.google.com/books?id=wK0xBWfL9GkC|year=2009| publisher = Twenty-First Century Books}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Stephanie Sammartino McPherson | title = Tim Berners-Lee: Inventor of the World Wide Web| url = https://books.google.com/books?id=wK0xBWfL9GkC|year=2009| publisher = Twenty-First Century Books}}
* {{Cite journal|author=Berners-Lee, Tim | last2=Bray| first2 = Tim| last3=Connolly| first3 = Dan| last4=Cotton| first4 = Paul| last5=Fielding| first5 = Roy| last6=Jeckle| first6 = Mario| last7=Lilley| first7 = Chris| last8=Mendelsohn| first8 = Noah| last9=Orchard| first9 = David|author10 = Walsh, Norman |author11 = Williams, Stuart | title=Architecture of the World Wide Web, Volume One | publisher=W3C |date=15. 12. 2004. | version=Version 20041215 | url=http://www.w3.org/TR/webarch/}}
* {{cite journal|title=The World Wide Web: Past, Present and Future | url = http://www.w3.org/People/Berners-Lee/1996/ppf.html |date=August 1996 | last=Berners-Lee | first = Tim}}
* {{Cite journal|author=Fielding, R. |author2 = Gettys, J. |author3 = Mogul, J. |author4 = Frystyk, H. |author5 = Masinter, L. |author6 = Leach, P. |author7 = Berners-Lee, T. | title=Hypertext Transfer Protocol – HTTP/1.1 | publisher=Information Sciences Institute |date=June 1999| version=Request For Comments 2616}}
* Niels Brügger, ed. ''Web History'' (2010) 362 pages; Historical perspective on the World Wide Web, including issues of culture, content, and preservation.
* {{cite web|url=http://www.newdevices.com/publicaciones/www/ | last=Polo| first = Luciano| title=World Wide Web Technology Architecture: A Conceptual Analysis |year=2003| work=New Devices}}
* {{cite journal|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1761925/ | last=Powell| first = John| last2=Clarke| first2 = Aileen| title=The WWW of the World Wide Web: Who, What, and Why? |year=2002| journal = J Med Internet Res. | volume = 4 | issue = 1 | doi = 10.2196/jmir.4.1.e4 | pmc = 1761925}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|World Wide Web}}
* -{[http://info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html The first website]}-
* -{[http://www.w3.org/History/19921103-hypertext/hypertext/WWW/ Early archive of the first Web site]}-
* -{[http://www.mit.edu/people/mkgray/net/ Internet Statistics: Growth and Usage of the Web and the Internet]}-
* -{[http://www.livinginternet.com/w/w.htm Living Internet]}-
* {{dmoz|Computers/Internet/Web_Design_and_Development|Web Design and Development}}
* -{[http://www.w3.org/ World Wide Web Consortium (W3C)]}-
* -{[http://www.w3.org/Protocols/NL-PerfNote.html W3C Recommendations Reduce "World Wide Wait"]}-
* -{[http://www.worldwidewebsize.com/ World Wide Web Size]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20110501162838/http://cle.ens-lyon.fr/40528325/0/fiche___pagelibre/ Antonio A. Casilli, Some Elements for a Sociology of Online Interactions]}-
* -{[http://web-graph.org/ The Erdős Webgraph Server]}-
* -{[http://techchange.org/work/u-s-global-development-lab-25th-anniversary-of-the-world-wide-web/ The 25th Anniversary of the World Wide Web]}-
{{Authority control}}
[[Категорија:Рачунарство]]
[[Категорија:Интернет]]
[[Категорија:Скраћенице]]
| |||