Социјализација — разлика између измена

Агенси социјализације су друштвени чиниоци који покрећу и спроводе социјализацију. Најважнији агенси социјализације јесу [[породица]], школа, вршњаци, друштвене организације, медији.

Породица је најважнија за социјализацију. Од односа родитеља према деци, нарочито у раном детињству, веома зависе особине [[Личност|личности.]]. За децу и адолесценте<ref>{{Cite web|url=https://www.datastatus.rs/proizvod/6708/pedagogija-udzbenik-za-nastavnike|title=Pedagogija : udžbenik za nastavnike|website=Data STATUS|access-date=2019-09-28}}</ref> важно је да осећају сигурност, родитељску љубав и  бригу. Будући да се деца идентификују са родитељимродитељима, подсредствомпосредством породице се генерацијски преносе норме понашања важне за одржавање друштва. Породица има вишеструку функцију-: она задовољава разне психичке [[Потреба|потребе]], има економску, биолошку и васпитачку улогу.

Школа је главни друштвени фактор у [[Образовање|образовању]] и биолошки ванпородичном [[Васпитање|васпитању]]. Она има доминантну улогу у развоју различитих облика понашања, ставова и вредности. Колико ће школа ефикасно социјализовати ученике зависи од образовних и васпитних циљева , начина по на који се остварују, [[стручности и личности наставника]] , односа родитеља према школи.

У сваком друштву постоје организације чија је сврха да остварују одређене циљеве и шире свесна схватања и ставове. Ту спадају, на пример, политичке странке, црквене организације, хуманитарна удружења, невладине организације....

Разна средства масовне комуникације која  омогућују  да поруке брзо стигну до великог броја људи, којима смо свакодневно изложени ( штампа, радио, твТВ, интернет), веома утичу на мишљење, ставове и понашање људи.

Агенси социјализације су најважнији чиниоци који непосредно утичу на социјализацију јединке у [[процес]]у раста и развоја. У главне агенсе социјализације убрајају се: улица, породица, вртић, школа, [[група]] вршњака, црква, друштвене [[организација|организације]] и средства масовне [[комуникација|комуникације]]. Они не стварају [[систем]]е [[вредност]]и, узоре и [[норма|норме]], већ их само посредују, преносе на [[Индивидуа|јединку]] која се социјализује.<ref>{{Cite web|url=http://vasic.info/socijalizacija-i-orijentacija/|title=Socijalizacija i orijentacija {{!}} Dr Mile Vasić|language=en-US|access-date=2019-09-28}}</ref>

* Биљана Милојевић Апостоловић, ''Психологија'', Нови Логос, Београд, 2012.