Врање — разлика између измена

Врање има бројне споменике које се сврставају по периоду настанка у три целине. Најзначајнији споменици [[средњи вијек|средњег века]] су старо [[византијско царство|визнатијско]] [[тврђава|утврђење]] [[Марково Кале (Врање)|Марково Кале]] које је постојало још у време цара [[Јустинијан I|Јустинијана]] и [[Крстата џамија]], која је за време владавине [[Османско царство|Османлија]] претворена у [[Џамија|џамију]], а после ослобођења од Турака опет у цркву. Зграде које су Турци саградили јесу [[Стари амам у Врању|Амам]], старо турско купатило саграђено око 1690. године, зграде [[Пашин конак (Врање)|Пашиног конака]] (налази се у салемлуку [[Народни музеј у Врању|Народног музеја]]) саграђене [[1765]]. године и симбол Врања - [[Бели мост]] саграђен [[1844]]. године. После ослобођења од Турака изгрене су многе зграде и споменици. Најпознатије зграде пре Другог светског рата су: [[Зграда Начелства округа Врањског]] (грађена 1905—1907) и Дом војскеВојске саграђен [[1932]]. године. Важна просторно културна целина је [[Комплекс Баба Златине улице|баба Златина улица]]. Налази се у некадашњем српском делу врањске чаршије. Име је добила по баки Боре Станковића. У улици се налази музеј кућа Боре Станковића, која је део Народног музеја у Врању. Већина споменика појединаца се налази у градском парку међу којима су споменик [[Борисав Станковић|Борисаву Станковићу]], [[Ђорђе Тасић|Ђорђу Тасићу]], [[Јустин Поповић|Јустину Поповићу]] и други.