Википедија

Божин Јовановић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 30:
Одмах по ослобођењу [[Тимочка Крајина|Тимочке крајине]], [[1944]]. године, постао је генерални директор Тимочких рудника угља „Тимбас“, у чијем се саставу налазило 17 рудника угља. У том периоду његов главни задатак је био да обнови рад свих рудника и да у најкраћем периоду рудници постигну предратну производњу од 340.000 тона. Иако са мањком радне снаге и стручњака, као и другог материјала и опреме, производња је кренула у већини од 17 рудника. Већ у току [[1947]]. године постигнута је предратна производња, а током [[1948]]. и [[1949]]. је премашена, што је имало велики допринос за обнављање индустрије и железничког саобраћаја.
 
У периоду до [[1965]]. године обављао је разне политичке дужности у Тимочкој крајини -— био је: секретар Среског комитета [[Савез комуниста Србије|Комунистичке партије Србије]] и председник Среског народног одбора у Књажевцу, председник Окружног народног одбора у Зајечару, председник Окружног здружног савеза, председник Окружног одбора Народног фронта и председник Међуопштинске регионалне заједнице Зајечар. Године [[1965]]. постао је генерални директор [[Рударско-топионичарски басен Бор|Рударско-топионичарског басена „Бор“]] и на тој функцији остао све до [[1975]]. године. Потом је био председник Пословне заједнице „Југобакар“, члан Председништва и председник Привредне коморе Југославије, одакле је [[1983]]. године отишао у пензију.
 
Био је члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Савеза комуниста Југославије]] (ЦК СКЈ), у три мандата; председник делегације СФРЈ у Интерплантераној унији; члан најужег кабинета [[Председник Југославије|председника СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], од [[1965]]. до [[1969]]. и председник „Франко-југослав банке“ у [[Париз]]у, од [[1968]]. до [[1972]]. године. У више сазива је биран за народног посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне]] и [[Скупштина СР Србије|Републичке скупштине]].
 
Поред друштвено-политичког рада, бавио се и научним радом и публицистиком. Обајавио је више око 40 чланка са темама из привреде у разним часописима и листовима. Објавио је и неколико монографија са темама из привредног и културно-историјског развоја, од којих се истичу:
* „Привреда Тимочке крајине 1940-1990“1940—1990“, [[1995]]. године
* „Основни циљеви првог петогодишњег плана и изградње задружних домова у Тимочкој крајини“, [[2000]]. године
* био је један од писаца књиге о [[Ново Корито|Новом Кориту]] „Село на Кадиобогазу“, [[2003]]. године
* „Сто година борског рударства 1903-2003“1903—2003“, са М. Ђорђевићем и
* „Књига о променама Тимочке крајине -— јуче, данас, сутра“ са Б. Ђорђевићем.
 
Био је почасни грађанин [[Бор (град)|града Бора]] и од [[2006]]. године почасни доктор наука [[Мегатренд универзитет|Универзитета Мегатренд]] у Београду<ref>{{Cite web |url=http://megatrend.edu.rs/vest_strana.php?v=155&language=3 |title=Божин Јовановић почасни доктор наука |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140306190033/http://megatrend.edu.rs/vest_strana.php?v=155&language=3 |archive-date=06. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref>, у чијем је оснивању учествовао заједно са својим сином [[Мића Јовановић|Мићом Јовановићем]] [[1989]]. године.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Божин_Јовановић”