Autizam — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 11 месеци
м
Враћене измене 89.216.17.49 (разговор) на последњу измену корисника Трагач Истине
м (Враћене измене 89.216.17.49 (разговор) на последњу измену корисника Трагач Истине)
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање враћање Напредна мобилна измена
Genetika primarno ne funkcioniše na ovaj način. Pa se povećanje učestalosti novotkrivenih dijagnoza autizma ne može baš savim objasniti genetikom, i da genetika možda ipak ne igra tako veliku ulogu u razvoju autizma, jer nema novijih modela strukturne genetičke varijacije kod blizanaca. Kad je jedan identični blizanac autističan, drugi često ima određene poteškoće u [[učenje|učenju]] i [[socijalizacija|socijalizaciji]]. Kod odrasle braće, rizik za jedan ili više simptoma šireg autističnog [[fenotip]]a iznosi oko 30%.
Genetika autizma izrazito je slozenasložena. Za svaku osobu sa autizmom moguća je [[mutacija]] više [[gen]]a. Mutacije različitih setova gena mogu kod svakog biti drugačije. Takođe moguće su važne interakcije između mutacija u nekoliko gena, ili između okoline i mutiranih gena. Identifikacijom [[genetički markeri|genetičkih markera]] nasleđenih sa autizmom u porodičnim studijama, locirano je nekoliko [[gen]]a kandidata; većina njih je odgovorna za kodiranje [[protein]]a uključenih u [[nervni sistem]], njegov razvoj i funkcionisanje. Ipak, kod većine takvih gena nije pronađena mutacija koja bi bila odgovorna za autizam.<ref name="Persico">{{cite journal|vauthors=Persico AM, Bourgeron T |title=Searching for ways out of the autism maze: genetic, epigenetic and environmental clues |journal=Trends Neurosci|volume=29 |issue=7 |year=2006|pmid=16808981 |doi=10.1016/j.tins.2006.05.010|pages=349-58}}</ref><ref>{{cite journal|journal=Int J Dev Neurosci |year=2007|volume=25 |issue=2 |title= A review of gene linkage, association and expression studies in autism and an assessment of convergent evidence |vauthors=Yang MS, Gill M |doi=10.1016/j.ijdevneu.2006.12.002 |pmid=17236739|pages=69-85}}</ref>
 
Normalno, autizam nije moguće otkriti [[Грегор Мендел|Mendelovim]] praćenjem jednog gena ili jednom [[hromozom]]skom abnormalnošću kao što je [[fragilni X hromozom]] ili [[sindrom delecije 22q13]].<ref name=Cohen>Cohen D, Pichard N, Tordjman S et al. (2005). "Specific genetic disorders and autism: clinical contribution towards their identification". J Autism Dev Disord 35 (1): 103–16.</ref><ref name=Mueller>Müller RA (2007). "The study of autism as a distributed disorder". Ment Retard Dev Disabil Res Rev 13 (1): 85–95.</ref>
* ''Određena stanja kod porođaja koja uključuju malu težinu deteta kod rođenja i trajanje, [[Трудноћа|trudnoće]],''
* ''Pojavu [[Хипоксија|hipoksije]] u mozgu za vreme [[Порођај|porođaja]]''.
 
=== Vakcinacija kao mogući uzrok? ===
Po nekim autorima kao mogući uzroci njegovog nastanka navode se i poremećaji nakon rođenja kao što su postvakcinalne reakcije nakon primljenih [[vakcina]] u ranom detinjstvu. Ove teorije su neprihvatljive jer su bez pouzdanih dokaza. Postoje pouzdani naučni dokazi da nema uzročno-posledične veze između autizma i vakcina za [[morbili|morbile]], [[zauške]] i [[црвенка (медицина)|rubeolu]], te nema uverljivih dokaza da vakcina sa [[tiomersal]]om pomaže u nastanku autizma, premda prve autistične simptome roditelji mogu videti kod svoje dece za vreme rutinske vakcinacije. Tako je roditeljska briga dovela do pada broja imunizovane dece i istovremeno verovatno povećanje [[epidemija|epidemije]] [[morbili|morbila]], poput slučaja morbila u [[Уједињено Краљевство|Britaniji]] u vreme leta [[2007]].<ref>Vaccines & autism: