Василије Симић — разлика између измена

1898., Василије М. Симић је као [[судија]] београдског првостепеног Варошког суда судио у једном предмету који се водио против [[Никола Пашић|Николе Пашића]] а по основу тужбе поднете од стране београдске полиције засноване на "увреди владаоца" (на фр.: "Lèse-majesté") коју је Пашић нанео краљу Милану у једном чланку штампаном у часопису "Одјек" од исте године<ref>Перић, Живојин "Белешке о Василију М. Симићу", Архив за Правне Науке и Друштвене науке, Београд, (1931). стр. 480.</ref>. И поред великог поштовања према Династији Обреновић уопште, а посебно, као лични пријатељ краља Милана, Симић је ипак донео ослобађајућу пресуду за Николу Пашића. Одмах након тога, В. М. Симић је [[1899]]. именован за истражног судију и краљевског тужиоца у афери [[Ивањдански атентат|Ивањданског атентата]], при Преком суду у процесу против атентатора Кнежевића на краља Милана као и његових саучесника/подстрекача. Оптужница коју је поднео Преком Суду износила је шездесет страна. Његови савременици, у првом реду колега [[Живојин Перић]] (1868—1953), и школски друг [[Слободан Јовановић]] (1869—1958), сматрали су да је текст оптужнице одговарао материјалној истини али и непогрешивој Симићевој процени о улогама одређених личности у њој оквалификованих као неоспорни саучесници атентатора Кнежевића. Предметне Симићеве квалификације доношене су не на основу његових субјективних осећаја према тадашњим политичким приликама, ”а још мање према Српском радикализму” него из чињеница хијерархијски систематизованих и концизно побројаних у акту оптужбе<ref>у вези Симићеве улоге у процесу поводом "Ивандањског атентата" в. радове Перић, Живојина "Белешке о Василију М. Симићу", Архив за Правне и Друштвене Науке, Београд, (1931). стр. 478—483 и Јовановић, Слободана "Влада Александра Обреновића", друга књига, (1931). стр. 107—132, као и Симић, Василије "Иследник по делу атентата на Њ. В. Краља Милана и велеиздаје Преком суду / В. М. Симић", Државна штампарија Краљевине Србије, (1899). стр. 23-36.</ref>.