Гај Јулије Цезар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м .
Ред 67:
Због војничких заслуга у опсади [[Митилена|Митилене]], Цезар је освојио једно од највиших републиканских одликовања - Храстов вецац (лат. [[Corona civica|Corona Civica]]).<ref>[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Suetonius/12Caesars/Julius*.html#note1 Свет. Цезар, 2]</ref>
 
Вест о Сулиној смрти затекла је Цезара у [[Киликија|Киликији]], након чега се брзо вратио у Рим, надајући се
 
По повратку у Рим Цезар почиње радити као [[адвокат]]. На тој функцији истакао се као жесток критичар и противник корупције код политичара. Цезар је путовао на острво [[Родос]] како би усавршио [[беседа|реторику]] код славног говорника [[Аполоније Моло|Аполонија Мола]]. На путу су га заробили [[киликијски гусари]].<ref>Plutarch, ''Caesar'' 1–2</ref> Када су намеравали затражити откупнину од 20 талената, Цезар им се насмејао и рекао да очигледно не знају кога су отели. На његов наговор гусари су затражили и добили 50 талената за Цезарово пуштање.{{sfn|Thorne|2003|p=15}}{{sfn|Freeman|2008|pp=}} За време заробљеништва код гусара, понашао се веома слободно, читао им поезију и ако му не би аплаудирали, називао би их неуким [[варвари]]ма, учествовао је у разним играма са гусарима и није показивао никакав страх према њима. Чак им је у шали говорио да ће их све повешати кад га ослободе. Чим је пуштен Цезар је организовао потеру на мору, заробио гусаре који су га отели и осудио их на смрт [[разапињање на крстуRaspeće|разапињањем на крсту]].{{sfn|Freeman|2008|pp=}}
 
[[69. п. н. е.]] за време порођаја умире Цезарова прва жена Корнелија.<ref>Suetonius, ''Julius'' [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Suetonius/12Caesars/Julius*.html#5 5–8]; Plutarch, ''Caesar'' [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Caesar*.html#5 5]; Velleius Paterculus, ''Roman History'' [http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Velleius_Paterculus/2B*.html#43 2.43]</ref> Исте године умрла је и [[Јулија Цезарис (супруга Гаја Марија)|Јулија]], Цезарова тетка. Цезарови противници су га критиковали да је Јулијина сахрана била злоупотребљена у политичке сврхе јер Цезар напада проскрипцијске законе из Сулиног времена те на тај начин повећава своју политичку популарност. Цезар је исте године изабран за квестора и одлази у [[Шпанија|Шпанију]]. По повратку у Рим наставља се бавити правом све док [[65. п. н. е.]] не постаје [[едил|курулски едил]]. Та функција је укључивала регулисање [[саобраћај]]а, [[трговина|трговине]] и осталих свакодневних послова у Риму. Посебно је занимљиво да је то укључивало и организацију [[игра|игара]] у римском [[Циркус Максимус|циркусу]]. Буџет за забављање најширих слојева људи био је ограничен. Цезар није штедео на новцу и организовао је дотад најспектакуларнију забаву за народ. Година је завршила тако да је Цезар био познат иславан у народу, али са личним дугом од, за оно време огромних, неколико стотина златних талената.