Принцип индивидуализације и социјализације — разлика између измена

 

== Индивидуализација наставе ==

 

У модерној школи, где често доминира фронтални облик рада, ученик није довољно активан, као када сам ради, [[истраживање|истражује]] и стиче [[знање|знања]].<ref>Ђорђевић, Ј: Савремени покушаји и облици организације учења и наставе, Настава и васпитање, бр. 4, Београд, 1973. стр. 418.</ref> Међутим, индивидуализација наставе не одбацује у потпуности колективну наставу и фронтални рад, јер то [[дидактика|дидактички]] није ни прихватљиво, али тежи да отклони недостатке овог система.<ref name="учитељ"/> Као један од њих, наводи се усмереност према „просечном ученику“, што спречава поједине ђаке да остваре свој максимум, али и да се развије хомогени [[колектив]].<ref name="мандић">Мандић, П: Иновације у настави и њихов педагошки смисао. Сарајево 1972. стр. 49.</ref> Ученици натпросечних способности су значајно оштећени, а њихова активност је сведена. То може да има за последицу и различите видове недисциплине, те се и омета рад у читавом одељењу.<ref>Ђорђевић М: Индивидуализација наставе у основној школи са приказом примене наставних листића. Наша школа: Сарајево, 1976. бр. 4, стр. 72.</ref> За разлику од [[класична настава|класичне]], индивидуализирана настава дозвољава брже или спорије напредовање ученика, помоћ им се пружа онда када је најпотребнија, а развија се самосталност и иницијатива. Доминирају учење путем решавања проблема и [[креативно учење]].<ref name="мандић"/>