ВТЦ Тренер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 51:
Ваздухопловни савез југославије (ВСЈ) је 1960. године расписао конкурс за једрилицу класе Стандард. На конкурсу су узели учешћа инжењери Младен Берковић и Валтер Кучера са својим пројектом кога је прихватио Институт ЛИБИС и кренули са израдом прототипа под називом ЛИБИС 18. На аеродрому код Љубљане је извршен први пробни лет 20. октобра 1964. године. Ова једрилица је била класичне градње направљена од дрвета. Предња ивица крила је била управна на осу једрилице и била је ојачана торзионом кутујом. Примењени аеро профил је био NACA 63, па је једрилица имала боље перформансе на мањим брзинама. Овај прототип је већ следеће године 1965. учествовао на светском једриличарском првенству у Великој Британији. Пошто једрилица није добила одобрење за серијску производњу из ВСЈ је саветовано да се ова једрилица препројектује у двосед који би служио за обуку пилота и замени дотрајале једрилице [[Рода (ваздухопловна једрилица)|Рода]] којима истичу ресурси. Тако је настала једрилица која је названа Тренер.
У односу на ЛИБИС-18, код Тренера је промењен аеропрофил уместо NACA 63 примењен је Wortmann-ов, повећани су вертикални и хоризонтални стабилизатори стим што је хоризонтални подигнут на више. Кабина је повећана тако да у њу стану два члана посаде а поклопац кабине је из једног дела. Труп је монокок дрвени који је грађен од букве и оплате од шперплоче. Крило је такође дрвене конструкције трапезног облика са односом дебљине и ширине у корену крила од 18%. У крила су уграђене металне аеродинамичке кочнице и са горње и доње стране. Стајни трап је неувлачећи гумени точак са механичком кочницом смештен испод трупа кабине. Први пробни лет је обсвљен 1969. године
== Карактеристике ==
| |||