Поп Ћира и поп Спира — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Bolja je
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 134.90.129.138 (разговор) на последњу измену корисника Vilena66
ознака: враћање
Ред 50:
Ове две поповске породице „безбрижно су живеле: добро се јело и пило...“ Попови су служили у једној цркви, добро се пазили, међусобно (скоро сваког дана) посећивали. Попови би пијуцкали, попадије оговарале, а девојке међусобно ћеретале. Попадије су се једна другој обраћале са „слатка моја“, а у себи једна према другој осећале завист, ниподаштавање и потпуну нетрпељивост. Једна другу је, у себи, називала „бештијом једном“. Све ово чини увод у роман и живот људи који је једноличан и досадан.
 
=== Свађа ===
ĹikilihЈедноличан живот поповских породица, па и целог села, изменио је изненадан долазак младог и лепог учитеља Пере. Он почиње да посећује обе породице (прво Спирину, а потом и поп-Ћирину). Попадије почињу да облећу око њега, и једна и друга жели га за свог зета. Од тога ће и почети све. Почиње заплет у роману. Прво започињу зађевице, ситне подвале, оговарања попадија, а на крају долази туча попова. Прве зађевице почеле су на вечери код попадије Персе, у присуству учитеља Пере. Попадија Сида брисала је чашу, да покаже пред свима како није чиста, а кад се говори о књизи, читању и девојкама, попадија Перса, користећи подсмех, узвраћа Сиди. На први поглед „критикује“ своју кћерку, а „хвали“ Јуцу, док се истински увелико подсмева Сиди и Јули:
 
{{цитат|Али, тек, ја бар увек помислим да су друге срећније матере што им кћерке нису тако пасиониране за науку и читање, па кажем у себи: Боже, како је, ето, ова наша госпоја Сида срећна мати! И толико пута говорим овој мојој: Што се не угледаш, кажем, на твоју старију другарицу Јуцу? Ето, кад си, кажи ми, њу видела да је узела књигу да чита!? Него та лепо стоји уз своју искусну матер, па се учи и помаже јој ко добра кћерка матери; ради по кући све: кисели краставце, прави комплов, кува сапун, копуни живину и ради све такве кућевне ствари.}}
Линија 67 ⟶ 68:
Примећује се да је писац наклоњенији поп-Спириној породици, Јули и Шаци из разлога што је [[Стеван Сремац|Сремац]] више волео обичног човека и народни дух, а са негодовањем гледао на оно што је ново, помодарско и што долази са стране, било да је реч о одевању, говору, понашању, исхрани или становању.
 
== Хумор ==
==''Plejbekk 🍗''==
[[Датотека:Stevan Sremac.jpg|мини|десно|200п|[[Стеван Сремац]]]]
Сликајући поповске породице, [[Стеван Сремац]] нам је на [[хумор]]истичан (смешан) начин дао и слику сеоског војвођанског живота. Описује тротоаре, сокаке, куће; слика сиромашне и богате породице, учене и просте људе, оне који иду за оним што је савремено и модерно и оне који се још држе старог. Ново је у одевању, намештају и говору (учи се немачки), у припремању разних јела. И све се то може видети на примеру поп-Ћирине и поп-Спирине породице. Меланија говори „[[немачки језик|немецки]]“, а Јула народски. У Спириној кући се једе гибаница гужвара, а у поп-Ћириној похована пилетина.
Линија 96 ⟶ 97:
== Извођења ==
[[Датотека:Pop Cira i pop Spira plakat.jpg|мини|десно|200п|Плакат за представу „Поп Ћира и поп Спира“ у [[Позориште на Теразијама|позоришту на Теразијама]].]]
Године [[1957]]. снимљен је [[Поп Ћира и поп Спира (филм)|истоимени филм]] редитељке [[Соја Јовановић|Соје Јовановић]], који је био први југословенски [[филм у боји]].<ref>[http://www.rastko.rs/isk/isk_27.html Dejan Kosanović: ''Film i kinematografija (1896—1993)''], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Соја Јовановић је [[1982]]. режирала и телевизијску серију [[Поп Ћира и Поп Спира (серија)|Поп Ћира и Поп Спира]]. Rješii bree knjizevnike
 
== Види још ==