Петар Кочић — разлика између измена

Након положене матуре и проведеног распуста у Гомионици, Кочић је дошао у [[Беч]], где је уписао [[Универзитет у Бечу|филозофски факултет]]. Ту је слушао предавања из славистике [[Ватрослав Јагић|Ватрослава Јагића]].{{sfn|Димитријевић|1965|pp=9}} Током школовања углавном се кретао у уском кругу пријатеља, показујући честу жељу да живи што повученије. Становао је у собама радничких породица или периферне сиротиње. Финансијски је стајао веома лоше. Његов отац Герасим, на чију помоћ се и тада једино ослањао, био је већ оронуо и није могао у исто време да шаље довољно новца за издржавање двојице синова у школама. Стога је Кочић морао често не само оскудевати већ и да гладује, о чему сазнајемо из његове преписке. У слободно време је одлазио у кафану [[Корб]], која се налазила у улици Ландштрасе у VIII котару, где су неколико генерација раније седели Вук Караџић и [[Бранко Радичевић]]. У тзв. боља друштва није ишао, јер, по сопственим речима, у њима се никад није добро осећао.{{sfn|Крушевац|1951|pp=40-41}}

Кочић је био врло ангажован у политичкој делатности студената, те је учествовао у неколико студентских акција. Тада су често долазили сукоби између словенских и немачких студената, те је због ове нетрепељивости, долазило до изгреда по бечким улицама и на Универзитету. Кочић је учествовао у неколико таквих сукоба. Такође, учествовао је и акцији с пролећа 1901. године, кад је већа група српских студената из Босне и Херцеговине, у којој се Кочић истицао, уложила јавни протест против резолуције босанских Хрвата о сједињењу Босне и Херцеговине са Хрватском, која је изнесена на [[Дубровник|дубровачком]] конгресу словенских новинара Аустро-УгарскеАустроугарске. Још значајнија акција у којој је Кочић учествовао одиграла се 1901. године, када су српски студенти из Босне и Херцеговине, поводом говора министра [[Бенјамин Калај|Бенјамина Калаја]] пред буџетским одбором аустријских делагација, објавили опсежан меморандум у коме су изнели сопствено виђење стања у Босни и Херцеговини. Меморандум је одјекнуо у јавности, те су студенти почели да раде и на другом опширнијем меморандуму. Иако је влада покушала да спречи његово објављивање, нови меморандум је објављен почетком 1902. године у [[Загреб]]у. У документу се тврдило да Аустрија није испунила свечана обећања дата на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]], која су јој омогућила окупацију Босне. Посебно се Аустрија нападала због нерешавања аграрног питања, те се у њему тврдило да је сељацима још горе него што је било за време турске управе. Указивало се да десетина не само да није укинута већ да се она почела наплаћивати у новцу уместо у натури, како је било у отоманском добу, а само наплаћивање је вршено по врло несавесној процени. Поред захтева да се аграрно питање реши, у њему се устаје и против низа злоупотреба у земљи: против [[Дуван (производ)|дуванског]] монопола, против [[кулук]]а и новог пореза, против регрутације становништва и одвођења војника изван земље, против школске политике однарођавања и притисака на српске школе, против протежирања туђег становништва и стране колонијализације, против страних фирми, против политичке зависностзависности судија, итд.{{sfn|Крушевац|1951|pp=45-47}} Према речима Симе Ераковића захтев за решавањем аграрног питања унесен је у меморандум на Кочићево изричито инсистирање. Са друге страме, Кочић је почео да улази и у сукобе са српским „народним вођама” такозваног аутономног покрета. Сматрао је да покрет занемарује већинско сељаштво и решавање аграрног питања, и да је њихова делатност искључиво усмерена на побољшање положаја мањине оличене у трговцима и [[Владика|владикама]]. Сукоб са народним вођама био је један од главних разлога да му [[Српско културно друштво Просвјета|Српско културно друштво Просвјета]] не додели стипендију.{{sfn|Димитријевић|1965|p=9}}

Бечки период Петра Кочића уједно је и период његовог најактивнијег бављења књижевним радом. У Бечу се дружио са другим студентима који су покушавали да се остваре као писци. Иако је до тада углавном писао поезију, у престоници Аустроугарске је почео активније да пише и прозу. Објавио је приповетку „Туба” у београдском часопису „[[Нова искра]]” за фебруар 1901, а потом и приповетку „[[Ђурини записи]]” у [[Босанска вила|Босанској вили]] исте године. Пресудну улогу на даље обликовање Кочића као приповедача извршио је [[Павле Лагарић]], приповедач и књижевни критичар, који је радио као чиновник Дирекције јужних железница. Кочићев први сусрет са Лагарићем одиграо се на јесен 1901. године. Овај састанак, по свему судећи, био је драматичан. Лагарић је отворено изнео недостатке дотадашњих Кочићевих радова, које је познавао по томе што су били објављени у „Босанској вили”, часопису за који је и сам Лагарић писао. Кочић је у први мах био дубоко увређен критиком, али је пристао да се сусреће сваке суботе са Лагарићем у [[Кафана|кафани]] „Паулинеркоф”, где су разговарали о књижевности. Кочић је уз Лагарићеву помоћ успео да се ослободи утицаја Јанка Веселиновића, његове [[сентименталност]]и и опширности у приповедању, и да нове приповетке напише сажетим изразом, који је био више у складу са тадашњим књижевним стремљењима у оквиру [[Модерна књижевност|модернизација]] европске књижевности.{{sfn|Лагарић|1966|pp=346-348}} Иако се тврдња о Лагарићевом утицају често проналази у литератури о Кочићу, постојали су и књижевни историчари који су те тврдње оспоравали. [[Радован Вучковић]], рецимо, сматрао је да Лагарић своју улогу, коју је описао у тексту објављеном у чланку у „[[Књижевна Крајина|Књижевној Крајини]]” из 1931, пренагласио и са њом се претерано хвалисао.{{sfn|Вучковић|1989|pp=65}} Крајем 1902. године Кочић је објавио прву збирку приповедака „[[С планине и испод планине (1902)|С планине и испод планине]]”, коју је издала бечка [[Зора (издавачка кућа)|Зора]]. У њој се налазило седам приповедака: „[[Ђурини записи]]” (преправљени у односу на текст који је штампан у Босанској вили), „[[Јаблан (приповетка)|Јаблан]]”, „Гроб слатке душе”, „Зулум Симеона Ђака”, „Истинити зулум Симеуна Ђака”, „[[Мргуда]]” и „[[Код Марканова точка]]”. У збирку није ушла „Туба”, његова прва објављена приповетка, у чему се, свавако, може видети Лагарићев утицај. Књижевна критика је готово једнодушно дочекала збирку. Позитивне критике су објавили „[[Српски лист]]”, „[[Српска застава (часопис)|Српска застава]]”, „[[Дело (часопис)|Дело]]”, „[[Коло (часопис)|Коло]]”, „[[Босанска вила]]” као и [[Српски књижевни гласник]], у коме је [[Јован Скерлић]], ондашњи најутицајни књижевни критичар, написао да је збирка: ''истински добра књига, свежа и лепа слика једног дела наше честите Босне, топла и узбуђена песма животу, и као таква биће драга свакоме ко је прочита''.{{sfn|Скерлић|1964|pp=158}} Другу књигу приповедака је објавио [[1904]]. године и она је носила исти наслов као и прва, [[С планине и испод планине (1904)|С планине и испод планине]]. Књига је објављена у издању Српске штампарије у Загребу и посвећена је [[Ђура Јакшић|Ђури Јакшићу]]. У њој су штампане „Јелике и оморике”, „Кроз маглу”, „[[Мрачајски прото]]” и „[[Јазавац пред судом]]”. Скерлић је, приказујући и ову књигу, нагласио да је Кочић један од ређих српских писаца ''који дају лични утисак живота'', пун младости, свежине и силног осећања.{{sfn|Скерлић|1964|pp=159-162}}