Некрополе античког Наиса — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
унос извора |
|||
Ред 1:
'''Некрополе античког Наис''' била су велика гробље или сакрална места која су се углавном користила сахрањивања, данас су археолошки локалитети савременог града Ниша,. Мастале су од 1 — 6. до с почетка 7. века у плодној долини реке [[Нишава|Нишаве]], која уздужно пресеца [[Нишка котлина|Нишку котлину]] делећи је на северни и јужни део.
Истраживања ових некропола пружила су драгоцене податке о архитектури античких и ранохришћанских некропола и гробљанских цркава и гробова, а бројни покретни археолошки налази чине најрепрезентативнији фундус античке збирке Народног музеја Ниш. Боготство откривених предмета у некрополама (од метала, стакла и керамике) заједно са фрескодекорацијом из некропола, указује да је становништво Наиса живело у социјално и економски просперитетном добу, нарочито кроз 4 век.
== Положај и пространство ==
Ред 44:
=== Судбина некропола ===
Упадом Хуна, Авара и Словена, град Наис је претрпео значајна материјална и културна оштећења, па и његове некрополе. Његова обнова почиње током једанаестог века под окриљем Византије.
== Археолошки истражене некрополе ==
Интересовање за античку прошлост Ниша започело је у 19. веку, прво међу путописцима међу којима је један од значајнијих био је Феликс Каниц (1829–1862) који је први обишао археолошке локалитете у Нишу и о њима оставио важна запажања.<ref>Костић, Ђ. (2011) (прир.). ''Слике са Балкана Феликса Каница''. Београд: Народни музеј.</ref> И док је Феликс Каниц описао у Нишу само оно што се на локалитетима могло видети без ископавања, прва археолошка ископавања на територији античког Наиса предузео је Никола Вулић (1872–1945). Он је заједно са Антoном фон Премерштајном 1899. године истраживао Тврђаву. У нишкој Тврђави су пронашли насгробне споменике које су пренели у Народни музеј у Београду.<ref>Вулић, Н. и Премерштајн, фон А. (1903). ''„Антички споменици у Србији”''. Споменик XXXIX, 43–89.</ref>
Археолошким истраживањима на простору Ниса која су обављена на ужој територији града, потврдила су присуство предримске и римске популације на левој и десној обали Нишаве. Од тада до данас откривен је само мањи део античког града, у коме највећи број грађевина припада касноантичком периоду. Урбанистичка структура Наиса са утврђењем, густо насељеним стамбеним квартовима, вилама у околини, оближњим предграђем одражава се и на број и распоред откривених некропола.<ref>ЗотPовић, Љ. (1961). ''„Извештаји са ископавања касноантичке некрополе у Нишу”.'' Лимес у Југославији I, 171–175.</ref>
Некрополе античког Наиса формиране су се углавном дуж магистралних путева, који су спајали град Наис са осталим деловима царства, тако да је Наис са северне и источне стране оивичен некрополама.
Линија 55 ⟶ 56:
Касноантичком периоду припадају некрополе формиране дуж пута за Рацијарију, на простору данашње Јагодин мале и дуж пута за Виминацијум на месту данашњег Градског поља, на десној обали Нишаве.
Највећа међу њима је, градска некропола из периода касне антике формирана на лесном платоу на десној обали Нишаве, источно од тврђаве, дуж пута за Рацијарију. Некропола се налази на месту данашње градске четврти [[Јагодин мала]],<ref>Зотовић, Љ. и Петровић, П. (1980). „Јагодин мала – касноантичка некропола”. Археолошки прегле� 23, 115–116.</ref> по којој је постала позната у литератури. Од периода касне антике овај простор је интензивно коришћен за сахрањивање, у раздобљу од 4. до краја 6. или почетка 7. века. У северозападном делу ове некрополе на Градском пољу, 1964. године случајно је откривена зидана, полуобличасто засведена гробница, која припада типу V, у којој је пронађен оловни саркофаг, док је од гробних прилога интересантан налаз једне стаклене бочице, која је један од две овакве посуде, на територији Србије само, друга је са некрополе у Коловрату код Пријепоља.
На левој обали Нишаве углавном су регистровани појединачни гробови и гробнице из касноантиког доба:
| |||