Канонизација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додат садржај ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање напредна мобилна измена |
мНема описа измене |
||
Ред 5:
[[Православље|Православни]] хришћани верују да су светитељи они [[хришћани]] који су [[Бог]]у угодили за живота на земљи живећи по Божјој вољи и заповестима; по престављењу (не глагол представити овде, у питању је други, архаични глагол) они чине посебну врсту светих људи који се Богу моле за своју сабраћу по вери, као њихови заступници пред Господом, а живи на земљи, њима одају молитвено поштовање. Акт канонизације јесте нешто што долази постхумно — по престављењу (не „представљењу” овде).
У СПЦ не постоји услов година док у неким помесним црквама мора да прође бар 20, 30 година од смрти да би се неко прогласио свецем. У српском Светачнику има око 140 имена.
У Православним помесним црквама нису утврђене никакве норме канонизације, тј. нема установљених ауторитетних [[критеријум]]а за просуђивање ο светости живота канонизованих лица. Сам чин канонизације је могуће схватити двојако:
Ред 11:
* Као дозвола Цркве за поштовање упокојеног члана, које припада светим Божијим угодницима.
Канонизација се поима декларативно — као велика објава званичног прихватања већ постојећег факта, и конститутивно - као стварање новога факта који раније није постојао. Нема специјалних правила и журбе за канонизацију. Услови канонизације су:
* Припадност Цркви.
* Духовно стање.
Ред 36:
Да би неко у СПЦ био проглашен свецем, прво се гледа да ли о тој особи постоји култ у народу. Уколико постоји, епископ о томе обавештава Свети архијерејски Сабор СПЦ са молбом да се размотри предлог да та особа буде проглашена свецем. О канонизацији одлучује искључиво Сабор СПЦ који овој одлуци приступа са великим опрезом и највећом строгошћу.
Не постоји правило када се канонизација може обавити. Ретко кад се дешава да се неко прогласи светим убрзо после смрти. То се обично деси тек после неколико деценија или чак векова. Од предлога до одлуке може проћи и неколико година, а у неким случајевима и много више. Када се одлука донесе припрема се икона светитеља и свечана песма, тропар. Светац се проглашава на свечаној литургији коју служе чланови сабора. Тада се пева тропар и благослови икона. Након канонизације црква обавештава остале православне цркве и и моли их да тог свеца унесу у свој календар.
У [[Католичка црква|Католичкој цркви]], [[беатификација]] претходи канонизацији.
| |||