Орахов До — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 17:
 
== Историја ==
Сеоска црква је веома стара, обнављана је више пута. Око цркве има ''[[Православље|грчких (православних)]] плоча'', а по брдима има много старих гомила. На километар од села налазе се старе омеђине, које се зову Градина. Код магистралног пута може се видети чувени ''солински пут'', којим су некада кириџије гониле караване соли из [[Слано (Дубровачко приморје)|Сланога]] у [[Херцеговина|Херцеговину]] и друге крајеве. [[Манастир Завала]] је имао своју четрњу за вино у овом селу. Раније су готови сви мештани били ''кметови'' овог манастира. Као држаоци земаља манастира Завале 1817. године помињу се Иван Бурум, Ђура Крстић (Кристић), Иван Ћосић и Видоје Штрцало.{{sfnm|1a1=Филиповић|1a2=Мићевић|1y=1959|1p=153}}
 
Бискуп фра Доминик Андријашевић, родом из [[Попово поље|Попова поља]], поднео је извештај 1629. године [[Ватикан|Риму]] о стању католичке цркве у Доњој Херцеговини. За парохију Орахов До, [[Завала (Равно)|Чешљари]] и [[Голубинац]] навео је да је чине 40 католичких породица у сва три села, и да је једну од тих породица, која је била православна, превео у [[Католицизам|католичанство]]. Међутим, у селу је и тада било православаца, тако је манастир Завала 1514. године купио један виноград од Боже, сина Радованова, из Орахова Дола, а земљу је куповао у овом селу 1600. и 1618. године. Према народном предању, сеоски род [[Бошковићи (породица)|Бошковићи]] били су православне вероисповести, а њихов припадник [[Никола Бошковић]], отац [[Руђер Бошковић|Руђера Бошковића]], се одселио у [[Дубровник]] као православац. {{sfnm|1a1=Филиповић|1a2=Мићевић|1y=1959|1p=62.}}
 
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] из Орахова Дола је било припадника [[Усташе|усташа]] који су чинили злониче над православним српским становништвом околних села у Поповом пољу. Међу најозлоглашенијима се помињу Мартин и Никола Бурум.<ref>{{cite journal |last1=Ћук |first1=Манојло |title=Јама Јагодњача на Ржаном долу - мјесто усташког злочина над Србима Попова поља и околине |journal=Злочини Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима 1941—45. године на простору Херцеговине |date=2014 |page=265}}</ref>
 
== Становништво ==
Ред 72:
 
=== Порекло становништва ===
У Орахову Долу су 19591938. године живели родови:
 
Католици:
Ред 89:
 
Православци:
* ''Шешељи'', 1 кућа. Досељени 1925. на манастирском имању из [[Завала (Равно)|Завале]]. Од ове породице потиче [[Војислав Шешељ]]. Славе [[Лучиндан]].{{sfnm|1a1=Филиповић|1a2=Мићевић|1y=1959|1p=154}}
 
== Познате личности ==
Ред 96:
== Извори ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* {{Cite journal |last1=Мићевић |first1=Љубо |title=Крсно име или крсна слава у Попову |journal=Гласник Етнографског музеја у Београду |date=1930 |volume=5}}
* {{Cite book |last1=Филиповић |first1=Миленко |last2=Мићевић |first2=Љубо |title=Попово у Херцеговини |date=1959 |location=Сарајево}}
* {{Cite journal |last1=Ћук |first1=Манојло |title=Јама Јагодњача на Ржаном долу - мјесто усташког злочина над Србима Попова поља и околине |journal=Злочини Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима 1941—45. године на простору Херцеговине |date=2014}}
 
{{Општина Равно}}