|
== Путовања кроз Банат ==
Опис Баната одДело Евлије Челебије, једног од највећих путописаца светског гласа, дело Евлије Челебијеје једно од најлепших и најбољих своје врсте у географској путописној литератури, нарочито у источњачкој. Њега само треба знати читати. Рођен и васпитан на Истоку у земљи мистике и чуда за њега је описивање пута далеко више књижеван него научан посао. Њему, очевидно, није стало до тога да својој публици што верније прикаже земље и народе него да јује задиви. Он жели да буде интересантан и тада када су, и прилике, и димензије, и квалитети сасвим обични, осредњи. Све треба да је изузетно, енормно, за чуђење или за дивљење. Стога се не треба чудити када он напише за [[Авала|Авалу]] или за [[Вршачке планине|Вршачки брег]] да се „до неба диже“ или када околицу [[Ириг]]а описује, да је тако богата [[ружа]]ма као да је околица Шираса. Ипак, и поред тога свога начина писања Евлија је каткада драгоцен извор за студију појединих наших крајева и места. Он је мало реалан, али бива и то да је он — као што ћемо видети — сасвим добро обавештен, и да је оно, што он пише, сасвим тачно.
На питање, како је у то доба изгледао [[Банат]] не можемо потпуније да одговоримо. Података имамо врло мало, али и из оно мало података, и по ономе што из тога доба знамо о нашем народу и нашим другим крајевима, чини нам се, да са извесном сигурношћу можемо дати приближну слику тадашњег Баната. Један је путник, при пролазу поред Баната Дунавом, забележио како се дуж [[Дунав]]а пружа огромна баруштина, више дуга него широка. У ствари, у овом равном Банату, у којем се, како каже Евлија Челебија „не може наћи ни толико камена колико је зрно боба“, становао је наш народ.
|
