Википедија

Фрањо Рачки — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 36:
 
== Дела ==
Рачки је по Штросмајеру био "најчишћи, најученији и најзаслужнији Хрват". Показао се он великим историчарем, интелектуалцем али и политичарем који пише књиге, попут: "Одломци из Хрватског државног права" и "Ријека према Хрватској", којима је обележио политички наступ. Док је студирао у Бечу користио је прилику да скупља историјске изворе о словенским народима, а када се вратио након докторирања у Сењ, посветио се проучавањем хрватске историје. Прво историјско дело које је објавио било је "Нацрт југословенске повијести до 9. века". Затим је 1865. године под утицајем Шафариковим штампао др Рачки "АсемановоАсеманов јеванђељеили Ватикански евангелистар", који је 1736. године донео Асеман из Јерусалима у ватиканску библиотеку. ТадаУ сепитању сматраоје тај[[Старословенски језик|старословенски]] рукопис зана најстарији[[Глагољица|глагољици]] ћириличнииз текст[[10.<ref>"Сион", Београдвек|10. 1875века]].</ref>▼
[[Датотека:Franjo Rački eulogy by Mihailo Polit-Desančić.jpg|мини|206x206пискел|Књижица са текстом говора који је [[Михаило Полит-Десанчић]] одржао у Књижевном одељењу Матице српске поводом смрти Фрање Рачког ]]▼
 
▲Рачки је по Штросмајеру био "најчишћи, најученији и најзаслужнији Хрват". Показао се он великим историчарем, интелектуалцем али и политичарем који пише књиге, попут: "Одломци из Хрватског државног права" и "Ријека према Хрватској", којима је обележио политички наступ. Док је студирао у Бечу користио је прилику да скупља историјске изворе о словенским народима, а када се вратио након докторирања у Сењ, посветио се проучавањем хрватске историје. Прво историјско дело које је објавио било је "Нацрт југословенске повијести до 9. века". Затим је 1865. године под утицајем Шафариковим штампао др Рачки "Асеманово јеванђеље", који је 1736. године донео Асеман из Јерусалима у ватиканску библиотеку. Тада се сматрао тај рукопис за најстарији ћирилични текст.<ref>"Сион", Београд 1875.</ref>
Марљив и пун националног заноса организовао је по Kварнерским отоцимаострвима скупљање глагољских листина, а и сам је волиоволео тражити и истраживати. Током посете [[Крк (острво)|Kрку]], први је проучавао садржај Башћанске[[Башчанска плоча|Башчанске плоче]], која је тада била део подног камења месне цркве. Рачки је проучавао писмо на плочи за коју је Јозеф Шафaрик сматра да је писана неком криптографијом. На темељу својих истраживања глагољске оставштине објавио је радове "Преглед глагољске црквене књижевности с особитим обзиром на св. писмо и литургичке књиге" (1856.) и "Вијек и дјеловање св. Ћирила и Методија словјенских апостолов" (1857.).<ref> Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 458.</ref>
 
Године 1905. вајар [[Рудолф Валдец]] је о трошку хрватског народа, израдио споменик Рачком у колонади загребачког гробља.<ref>Нова искра", Београд 1905.</ref> Прославила је ЈАЗУ у Загребу 1929. године стогодишњицу рођења Фрање Рачког. О њему су са пијететом говорили представници више словенских народа, о којима је он најлепше мислио. Београдски академик Слободан Јовановић је том приликом читао свој рад под насловом "Фрањо Рачки и југословенска мисао".
 
== Галерија ==
<gallery>
Датотека:Assemanov ili Vatikanski evangelistar cover 1865.jpg|Насловна страна књиге ''Асеманов или Ватикански евангелистар'' (Загреб, 1865)
▲[[Датотека:Franjo Rački eulogy by Mihailo Polit-Desančić.jpg|мини|206x206пискел|Књижица са текстом говора који је [[Михаило Полит-Десанчић]] одржао уна Књижевномседници одељењуКњижевног одељења Матице српске поводом смрти Фрање Рачког ]](1895)
</gallery>
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Фрањо_Рачки”