Поморавље (област) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 51:
Становништво је хомогено и апсолутну већину чине [[Срби]]. На југу регије живи становништво које је досељено са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]
Динарског становништва је мало као и торлачког. После Другог светског рата велики број људи је дошао из пиротског и врањског краја. Регија је богата старим античким насељима као што су [[Виминацијум]] ([[Костолац]]), [[Идимум]] ([[Медвеђа]]), [[Хореум Марги]] ([[Ћуприја (град)|Ћуприја]]), [[Сарматес]] ([[Параћин]]), [[Арсена]] ([[Ражањ (место)|Ражањ]]).
* '''Смедерево''' (31 000 ст.) покрај Дунава је старо насеље које се помиње још у деветом веку. Савремено Смедерево је, поред Београда, највеће насеље подунавског дела перипанонске Србије. Оно је краће време, непосредно пре турских освајања у петнаестом веку, било центар тадашње српске државе (Деспотовине). Метало-прерађивачка индустрија је најзначајнија привредна грана Смедерева. У граду постоје челичана и велика фабрика грађевинских машина (Фаграм). Поред велике железаре, у Смедереву је постојала модерна ваљаоница лима. Околина Смедерева је познати виноградски рејон. Смедеревски град при ушћу Језаве у Дунав је највећи средњовековни град у Србији (Византисјког типа) и један од највећих градова-утврђења у Европи. Његова градња је завршена 1430. гпдине а сазидао га је деспот Ђурађ Бранковић. Овај град-тврђава, у којој се налазила последња српска престоница освојена 1459. године када је пала и Деспотовина. Смедеревски град са високим и дебелим зидовима и 25 кула јако је оштећен 5. јуна 1941. године при снажној експлозији муниције у њему као и 1944. године услед бомбардовања. Код самог ушћа Велике Мораве у Дунав налазе се остаци праисторијског и римског насеља Castrum Margum. Близу данашњег Смедерева налазило се римско насеље Monz Aureus (III век пре нове ере). Код Смедерева се налази пољопривредно добро Годомин, које даје
* '''Пожаревац''' (27 000 ст.) лежи у подножју развођа између Велике Мораве и доње Млаве, у подручју житом богатих крајева. Пожаревац је старо тржиште и извозник жита и свиња. Пре 100 година Пожаревац је по броју становника био други град у Србији. У Пожаревцу је развијена метало-прерађивачка индустриј, израда пољопривредних машина и справа за заштиту воћа и биљака, затим мања текстилна индустрија, месна индустрија, млинкса индустрија и инустрија грађевинског материјала. У близини Пожаревца се налази добро Љубичево, познато по гајењу коња.
* '''Јагодина''' (22 500 ст.) је више поморавски, него шумадисјки град. Оно се јаче развило после рата од Ћуприје и Параћина, те представља највеће место Горњовеликоморавске котлине. После нашег највећег предузећа за производњу каблова, у Јагодини се налази позната фабрика месних производа и конзерви Јухор, затим пивара, фабрика намештаја, конфекције и шешира, електромеханичких производа и металски комбинат.
| |||