Мухамед Мехмедбашић — разлика између измена

Мухамед Мехмедбашић једини је од атентатора који је после пуцњева [[Гаврило Принцип|Гаврила Принципа]] успео да се извуче из [[Сарајево|Сарајева]] јер је био у муслиманској ношњи<ref>"Време", Београд 4. јул 1929.</ref> и преко планина побегне у [[Краљевина Црна Гора|Црну Гору]], у [[Никшић]]. Мислећи да је ту безбедан, почео је да прича о својој улози у Фердинандовом убиству, па су га Црногорци, бојећи се да глас о њему не стигне до Аустроугарске, затворили, а онда га тајно пребацили у Србију. Као потпоручник, учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније, а на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] прикључио се [[Драгутин Димитријевић Апис|Апису]] и организацији [[Црна рука]].

 

 

Снабдео је оружјем Мехмедбашића и његовог помагача, којима је запао овај први, и отпремио их у Атину. Мехмедбашић је своју жртву чекао у позоришту, али је Константин у последњем моменту због назеба остао код куће. Пошто их је открила српска полиција, непријатељски расположена према Аписовој обавештајној служби, морали су да се склоне. Мехмедбашић се пријавио у болницу због наводне болести, а његов помоћник је убијен. Ни данас се не зна да ли је његово убиство наредио Апис јер није извршио задатак или је српска полиција уклонила непожељног сведока.

На [[Солунски процес|Солунском процесу]] 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. године и вратио се у Сарајево.

 

 

== Види још ==