Фрањо Рачки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 5:
| датум_рођења = [[25. новембар]] [[1828]].
| место_рођења = [[Фужине]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = {{Датум смрти|1894|2|13|1828||}}
| место_смрти = [[Загреб]]
| држава_смрти =
| поље =
|институција =
| школа =
Ред 15:
|познат_по =
|награде =
|напомене =
|потпис=Potpis Franje Račkog.svg
|потпис_ширина=250п
|опис_потписа=Потпис Фрање Рачког
}}
'''Фрањо Рачки''' ([[Фужине]], [[25. новембар]] [[1828]] — [[Загреб]], [[13. фебруар]] [[1894]]) је био хрватски [[политика|политичар]] и [[историја|историчар]], академик [[Хрватска академија знаности и умјетности|ЈАЗУ]]. Био је дописни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] од 1888.<ref>Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 513.</ref>
Линија 37 ⟶ 41:
== Дела ==
[[Датотека:Spomenik HAZU Mirogoj srpanj 2007.jpg|мини|198x198пискел|Споменик ХАЗУ Фрањи Рачком, Владимиру Прелогу, Грги Тушкану и Ивану Миковићу на загребачком Мирогоју]]
Рачки је по Штросмајеру био "најчишћи, најученији и најзаслужнији Хрват". Показао се он великим историчарем, интелектуалцем али и политичарем који пише књиге, попут: "Одломци из Хрватског државног права" и "Ријека према Хрватској", којима је обележио политички наступ. Док је студирао у Бечу користио је прилику да скупља историјске изворе о словенским народима, а када се вратио након докторирања у Сењ, посветио се проучавањем хрватске историје. Прво историјско дело које је објавио било је "Нацрт југословенске повијести до 9. века". Затим је 1865. године под утицајем Шафариковим штампао др Рачки "Асеманов или Ватикански евангелистар", који је 1736. године донео Асеман из Јерусалима у
Марљив и пун националног заноса организовао је по Kварнерским острвима скупљање глагољских листина, а и сам је волео тражити и истраживати. Током посете [[Крк (острво)|Kрку]], први је проучавао садржај [[Башчанска плоча|Башчанске плоче]], која је тада била део подног камења месне цркве. Рачки је проучавао писмо на плочи за коју је Јозеф Шафaрик сматра да је писана неком криптографијом. На темељу својих истраживања глагољске оставштине објавио је радове "Преглед глагољске црквене књижевности с особитим обзиром на св. писмо и литургичке књиге" (1856.) и "Вијек и дјеловање св. Ћирила и Методија словјенских апостолов" (1857.).<ref> Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 458.</ref>
| |||