Обредни хлебови код православних Срба — разлика између измена

м
(→‎Историјат: Када се односи на субјекат употребљава се придев свој, а не његов! Дакле: Хлеб од свог открића, а не Хлеб од његовог открића!)
По народном веровању обредни хлебови поседују и плодоносну моћ, због чега се односе у поља, винограде, дају стоци.<ref>Драгослав Антонијевић, ''Алексиначко поморавље'', СЕЗБ, Живот и обичаји народни, књига 35. Београд, 1971. 171.</ref>
 
== ИсторијатИсторија ==
Хлеб је, од свог открића и примене, човекова телесна и духовна храна, симбол исхране али и живота.
Тако је временом он у себи објединио људскост и божанственост. Хлеб је и симбол јединства јер у себи садржи много зрна жита и када се преломи и подели представља заједнички и јединствени живот. Због значаја који је имао за опстанак људи хлеб је врло брзо постао саставни до многих обичајним и религиозних манифестација.<ref name="Кулишић">Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић. [http://www.scribd.com/doc/66851223/Srpski-Mitoloski-Recnik-Grupa-Autora ''Српски митолошки речник''] — Предузеће Нолит: 1970, Београд.</ref>