Петар Кочић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 188:
Кочићево дело доживело је велику читаност још за време његовог живота. Тако је самостално издање „[[Јазавац пред судом|Јазавца пред судом]]” доживело једанаест издања у временском периоду од 1904. до 1914.<ref name=automatski_generisano1>[https://www.rastko.rs/rastko-bl/kocic/bibliografija.html Bibliografija] na sajtu: rastko.com (Pristupljeno: 2. 5. 2019)</ref> Својим политичким деловањем извршио је снажан утицај на припаднике организације [[Млада Босна]], посебно на [[Владимир Гаћиновић|Владимира Гаћиновића]]. Иако није био њен део, Кочић је први употребио израз „Млада Босна” и то у листу ''Отаџбина'' 1907.<ref>„[http://www.novosti.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98.524.html:276580-%D0%A0%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%91%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5 Рађање Младе Босне]”, Вечерње новости, 15. 6. 2004. (Приступљено:28. 4. 2019)</ref> Извршио је снажан утицај на књижевнике следеће генерације, између осталих и на Иву Андрића. Андрић је написао четири есеја о Кочићу (једини књижевник о коме је писао више био је [[Петар I Петровић Његош|Петар Петровић Његош]]): „Нешто о Кочићевој борби за народни језик”, „О личности Петра Кочића”, „Четрдесет година од смрти Петра Кочића” и „Земља језик и људи код Петра Кочића”. Андрић је истакао да је Кочић „био од оних писаца који у себи носе готову и унапред формирану слику света који они хоће и морају да изразе, од оних писаца који саберу онолико интелектуалних средстава и изражајних могућности колико је најнужније да би могли своје дело да остваре, од оних писаца чија егзистенција није посвећена књижевности, него су књижевност и цела егзистенција стављене у службу живота и одређених животних потреба.”{{sfn|Андрић|1965|p=44}} Прво издање сабраних дела објављено је у две књиге у издању Народне просвете 1932.{{sfn|Кочић|1932|pp=}}. Сабрана дела су објављивана поново у две књиге 1961. три књиге 1967. четири књиге 1986. четири књиге 2002. и једној књизи 2016.<ref name=automatski_generisano1 />
Након Првог светског рата и уједињења у [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]], Кочић је био слављен као политичка фигура која је својим деловањем помогла уједињењу југословенских народа. Године 1929. у Бањој Луци је основано друштво „Змијање” чији су циљеви били подизање споменика и оснивање уметничког дома за сиромашне ђаке Крајине који би понео књижевниково име. У непуне четири године деловања (од 29. октобра 1929. до 21. маја 1933) друштво „Змијање”, на чијем се челу налазио [[Васо Глушац]] (1879—1955), Кочићев пријатељ и покретач ове акције, окупило је бројне чланове. Међу многобројним југословенским интелектуалцима, уметницима и политичарима чланству су припадали и [[краљ Александар Карађорђевић]], као и [[Томаш Масарик]], предедник [[Чехословачка|Чехословачке Републике]], и [[Игнаци Мошицки]], председник [[Пољска|Пољске]] Републике, што сведочи да је Кочићев значај сагледаван [[Пансловенски покрет|пансловенски]]. Подршку и жељу да постане члан друштва исказао је писмом и [[Никола Тесла]]. Друштво је свечано открило [[Споменик Петру Кочићу|Споменик Петру Кочићу]] 6. новембра 1932. године у [[Градски парк "Петар Кочић"|Градском парку]]. Споменик су извајали [[Антун Аугустинчић]] и [[Вања Радауш]]. Маја 1941. [[усташе]] су уклониле споменик, али је он враћен на старо место након рата.{{sfn|Дамјановић|
По угледу на Кочићев лист ''[[Отаџбина (часопис 1907-1908)|Отаџбина]]'' након Првог светског рата у Бањој Луци је покренут истоимени лист ''[[Отаџбина (часопис)|Отаџбина]]'' који је излазио у периоду од 1923. године до 1925. године. Овај лист, је основала [[Демократска странка (Југославија)|Демократска странка]], дајући му име ''Отаџбина'', како би придобили поборнике социјалног наслеђа Петра Кочића у Крајини, где је обични народ, сељаштво, било у првом плану. Након цепања Демократске странке лист је постао орган [[Самостална демократска странка|Самосталне демократске странке]].
| |||