Цртеж — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Мењам датотеку Seurat_amand-jean.jpg другом датотеком Portrait_d'Edmond_Aman-Jean_par_Georges_Seurat.jpg (CommonsDelinker; разлог: File renamed:
Ред 113:
[[Датотека:Ingres - Estudio para L'Age d'Or.jpg|мини|десно|250п|Студија за „Златно доба“, графитна оловка, [[Жан Огист Доминик Енгр|Жан-Огист Енгр]]]]
Крајем XVI века, појавио се нови медиј који је у потпуности заменио скицирање и прелиминарне цртеже металним оловкама. Реч је о [[графит]]у. У почетку такође називан шпанска оловка због свог изворног порекла, овај цртачки материјал је врло брзо усвојен. У први мах, због меке и масне консистентности графита за самосталне цртеже су га користили само неки холандски сликари мада и они углавном у комбинацији са другим материјалима. Графитна оловка је у почетку сматрана [[метал]]ом пошто текстура коју оставља има метални сјај под косо падајућим светлом. Графитна оловка или оловка Конте, постаје уобичајени цртачки материјал након што је [[Николас-Жак Конте]] око 1790. године изумио производни процес оловака сличан ономе који се користио у производњи креда. Прочишћен и опран, графит је сада било могуће мешати са различитим мешавинима глине и у жељеном степену тврдоће. Тврђе оловке су посебно искористили цртачи [[неокласицизам|неокласицизма]] и романтизма будући да су од цртачког материјала тражили прецизност линије. Немци који су у то време стварали у Риму, графитном оловком су радили брзе скице (крокије) али су у детаљнијим цртежима постизали суптилне пластичне и светлосне варијације. Међу најутицајнијим цртачима графитном оловком био је француски сликар [[Жан Огист Доминик Енгр|Жан-Огист-Доминик Енгр]], који је прецизно и систематски радио детаљне прелиминарне цртеже структуре и композиције својих слика.
[[Датотека:SeuratPortrait amandd'Edmond Aman-jeanJean par Georges Seurat.jpg|мини|десно|250п|Портрет Аман-Жана, оловка Конте на папиру, [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]].]]
Код уметника XIX века више наклоњеним сликарском изразу у цртежу, у употреби су мекше графитне оловке. С друге стране, [[Жорж-Пјер Сера|Жорж Сера]] се вратио графиту у својим скицама из концертних кафеа у којима је пренео своју поинитилистичку технику на монохроматски елемент цртежа. [[надреализам|Надреалиста]] [[Макс Ернст]] је користио графит за своје цртеже у техници фротажа, која се састојала у трљању папира о површину на коју је раније био нанесен слој графита. Овај начин цртања представља маргиналну форму у историји цртежа будући да овде више није присутна рука уметника.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Цртеж