Википедија

Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м .
Нема описа измене
Ред 12:
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
}}
'''Манастир Ђурђеви ступови''' код [[Беране|Берана]] у старој [[Будимља (жупа)|жупи Будимљи]] је манастир [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]], [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Манастир је задужбина [[Првослав Немањић|Стефана Првослава]] (ум. пре 1220), сина великог жупана [[Тихомир Завидовић|Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]], његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена [[1213]]. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446969-Jubilej-Djurdjevih-stupova-Osam-vekova-svetlosti Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)]</ref> [[Свети Сава]] је [[1219]]. године успоставио [[Будимљанска епархија|БудимљанскуБудимљанско eпископијувладичанство]] и у овом храму устоличио првог будимљанског епископавладику Јакова.
 
== ЕтимологијаЗначење имена ==
'''Ступ''' - Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседупосејду владара, властеле или црквених институцијаустанова, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били деодио властелинске резервепричуве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.
 
== ИсторијаПрошлост ==
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|Просторни опсег обновљене [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] током [[16. вијек]]а и [[17. векавијек]]а, са убележенимубиљеженим местом манастира Ђурђеви ступови у Будимљи]]
Од [[18. вијек]]а до [[20. векавијек]]а [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуманнастојатељ Нићифор и игуманнастојатељ [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака.
 
У овом манастиру сачувани су деловидјелови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у времевријеме [[стефан Душан|цара Душана]]. Остаци живописа у олтару такође потичу из [[Немањићи|Немањићког доба]].
Одлуком Светог Архијерејског Сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] маја [[2001]]. године, обновљено је епископсковладичанско седиштесједиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем [[Епархија будимљанско-никшићка|ЕпархијеВладичанства Будимљанско-никшићкеникшићког]].
Дана 4. маја [[2002]]. године у манастиру је устоличен [[Јоаникије Мићовић]] као епископвладика Будимљанско-никшићки.
 
Манастир је августа 2013. године обележиообиљежио 800 година постојања,<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:444230-Berane-Spomenica-za-jubilej Беране: Споменица за јубилеј („Вечерње новости“, 15. јул 2013)]</ref> 3. августа је била свечана академија,<ref>[http://www.spc.rs/sr/svechana_akademija_povodom_osam_vjekova_djurdjevih_stupova Свечана академија поводом осам вјековавијекова Ђурђевих Ступова (СПЦ, 4. август 2013)]</ref> а 4. августа литургија.<ref>[http://www.spc.rs/sr/djurdjevi_stupovi_bili_su_dusha_dushe_narodne Ђурђеви ступови били су душа душе народне (СПЦ, 5. август 2013)]</ref>
 
О једном од заслужнијих архимандрита ове свете обитељи, Данилу Радуловићу, писао је [[Цетињски вјесник]] 1912. године <ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|title=Цетињски вјесник, Архимандрит Д. Радуловић, број 23, укуцати бр. стр. 91|year=1912|url=http://digitalnezbirkenbcg.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=684#|publisher=|location=Цетиње|id=|accessdate=26. 05. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160806003313/http://digitalnezbirkenbcg.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=684|archive-date=06. 08. 2016|url-status=dead}}</ref>.
Ред 42:
{{colend}}
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflist|2}}
 
== ЛитератураКњижевност ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Богдановић|chapter=Преображај српске цркве|title=Историја српског народа|volume=књ. 1|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1981|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ|pages=315-327}}
Ред 67:
{{Commonscat|Đurđevi stupovi (Berane)}}
* [http://www.eparhija.me/manastir-djurdjevi-stupovi Званична презентација]
* [http://milesevskaeparhija.rs/tag/eparhija-budimljansko-niksicka/]
 
[[Категорија:Манастири Епархије будимљанско-никшићке|Ђурђеви ступови]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Црној Гори|Ђурђеви ступови]]
[[Категорија:Задужбине Немањића|ЂЂурђеви ступови]]
[[Категорија:Споменици културе Црне Горе|ЂЂурђеви ступови]]
[[Категорија:Средњовјековне цркве у Црној Гори|ЂЂурђеви ступови]]
[[Категорија:Општина Беране]]
[[Категорија:Историја Берана]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Ђурђеви_ступови_(Црна_Гора)”