Петар Кочић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Козметичка измена |
||
Ред 39:
'''Петар Кочић''' ([[Стричићи]] код [[Бања Лука|Бање Луке]], [[29. јун]] [[1877]] — [[Београд]], [[27. август]] [[1916]]) био је [[Срби|српски]] [[писац|књижевник]] и [[политичар]]. Сматра се једним од првих писаца [[Модерна у српској књижевности|модерне]] у [[Српска књижевност|српској књижевности]], али и личношћу која је својим животом и политичком делатношћу постала узор различитим политичким струјама у потоњој [[Историја Срба|историји српског народа]].
Одрастао је у [[Патријархат|патријархалној]] породичној [[Задруга|задрузи]] под туторством деде и бабе након што му је мајка Мара умрла, а отац Јован се [[Монаштво|замонашио]] добивши име [[Герасим Кочић|Герасим]]. Основну школу је завршио у [[Манастир Гомионица|манастиру Гомионица]] и српско-православној школи у Бањој Луци. Године 1891. уписао је [[Прва гимназија (Сарајево)|Велику гимназију]] у [[Сарајево|Сарајеву]], али је из ње избачен 1895. те је школовање наставио у [[Прва београдска гимназија|Првој београдској гимназији]]. Студирао је на [[универзитет у Бечу|Бечком универзитету]] од 1899. до 1904. године, а након кратког боравка у Београду био је постављен за професора [[Српска гимназија у Скопљу|српске гимназије]] у [[Скопље|Скопљу]], одакле је био отпуштен након писања [[сатира|сатиричног]] чланка, те се 1905. вратио у Сарајево. У [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босни и Херцеговини]] је започео политичку борбу за побољшање положаја српског становништва
Кочић је писао сва три [[Књижевни родови и врсте|књижевна рода]] — [[Епика (књижевни род)|епику]] (приповетке, цртице и слике), [[Lirika|лирику]] (песме у стиху и прози) и [[Драма|драму]] (драмске сатире). Највише уметничке домете достигао је пишући приповетке и драмске сатире. Његово стваралаштво се може поделити у два дела. Први обухвата студентски период од 1901. до 1905. године током које је објавио три збирке приповедака истог имена: „[[С планине и испод планине (1902)|С планине и испод планине]]” (1902), „[[С планине и испод планине (1904)|С планине и испод планине]]” (1904) и „[[С планине и испод планине (1905)|С планине и испод планине]]” (1905), као и драмску сатиру „[[Јазавац пред судом]]” (1904). Други период обухвата период од 1908. до 1911. када су настали „[[Јауци са Змијања (књига)|Јауци са Змијања]]” (1910) и „[[Суданија]]” (1911). Поетику Кочићевог стваралаштва одликују: изразити ликови [[Босанска Крајина|Крајишника]], [[горштак|горштачки]] понос и пркос, [[Традиционални морал|народни морал]], традиционално [[родољубље]], побуна против окупатора, сатира и хумор, живописни пејзаж, жив и течан дијалог, свежа, пуна и богата народна реч и једар, живописан неспоредан стил.{{sfn|Димитријевић|1965|p=17}} Поред тога што се сматра једним од првих модерних писаца српске књижевности, Кочић се сматра и првим великим српским писцем из Босне и Херцеговине, писцем који је увео босанског сељака у српску књижевност и писцем који је оживео сеоску приповетку.{{sfn|Андрић|1965|p=47}}
|