Теорија скупова — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{Commonscat|Set theory}}
м →‎Аксиоме теорије скупова: Стил навођења аксиома, зарад лепше прегледности
Ред 33:
== Аксиоме теорије скупова ==
У овој секцији изложићемо, у кратким цртама, Цермело-Френкел аксиоме са аксиомом избора (ЦФИ). Цела аксиоматика ће бити изложена у [[логика првог реда|логици првог реда]] са само једном бинарном релацијом припадности <math>\in</math>.
* '''Аксиома проширења:'''
**Два скупа <math>A</math> и <math>B</math> су једнаки ако имају исте елементе.
* '''Аксиома празног скупа:'''
**Скуп који нема елементе зове се празан скуп и означава са <math>\emptyset</math>.
*'''Аксиома пара:'''
* Аксиома пара: Ако су дати скупови <math>A</math> и <math>B</math>, тада постоји скуп <math>{A,B}</math> који садржи само <math>A</math> и <math>B</math> као своје елементе. Постоји такође скуп <math>\{A\}</math> чији је један једини елемент скуп <math>A</math>.
**Ако Аксиомасу партитивногдати скупа:скупови За<math>A</math> сваки скупи <math>AB</math>, тада постоји скуп <math>\mathcal{PA,B}(A)</math> који сесадржи зовесамо партитивни<math>A</math> скупи скупа<math>B</math> као своје елементе. Постоји такође скуп <math>\{A\}</math> чији сује елементиједан свиједини подскуповиелемент скупаскуп <math>A</math>.
* '''Аксиома унијепартитивног скупа:'''
**За свакусваки скуп <math>A</math> постоји скуп <math>\cup mathcal{P}(A)</math> који се зове унијапартитивни скуп скупа <math>A</math> а чији су елементи елементисви подскупови скупа <math>A</math>.
*'''Аксиома уније:'''
* Аксиома бесконачности: Постоји бесконачан скуп, тј. постоји скуп <math>Z</math> који садржи <math>\emptyset</math> и такав да ако је <math>A \in Z</math> тада је <math>\cup\{A,\{A\}\} \in Z</math>.
**За сваку скуп <math>A</math> постоји скуп <math>\cup A</math> који се зове унија скупа <math>A</math> а чији су елементи елементи скупа <math>A</math>.
* Аксиома раздвајања: За сваки скуп <math>A</math> и свако дато својство скупа постоји скуп који садржи елементе скупа <math>A</math> који имају поменуто својство скупа. Својство скупа је дефинисано формулом <math>\phi</math> у логици првог реда теорије скупова. На тај је начин аксиом раздвајања у суштини аксиом шема тј. бесконачна листа аксиома, где је свака аксиома дата формулом <math>\phi</math>.
*'''Аксиома бесконачности:'''
* Аксиома замене: За сваку функцију која се може дефинисати на скупу <math>A</math> као свом домену постоји скуп чији су елементи све вредности ове функције. Замена је такође аксиома шема јер су функције дефинисане формулама.
**Постоји Аксиомабесконачан основе:скуп, Свакитј. непразнипостоји скуп <math>AZ</math> садржикоји некисадржи <math>\inemptyset</math>-минимални елементи тј.елементтакав којида неако садржије ни<math>A један\in другиZ</math> елементтада скупаје <math>\cup\{A,\{A\}\} \in Z</math>.
*'''Аксиома раздвајања:'''
* Аксиома избора: За сваки скуп <math>A</math> узајамно дисјунктних непразних скупова постоји скуп који садржи тачно један елемент из сваког скупа који припада скупу <math>A</math>.
* Аксиома раздвајања: *За сваки скуп <math>A</math> и свако дато својство скупа постоји скуп који садржи елементе скупа <math>A</math> који имају поменуто својство скупа. Својство скупа је дефинисано формулом <math>\phi</math> у логици првог реда теорије скупова. На тај је начин аксиом раздвајања у суштини аксиом шема тј. бесконачна листа аксиома, где је свака аксиома дата формулом <math>\phi</math>.
*'''Аксиома замене:'''
* Аксиома замене: *За сваку функцију која се може дефинисати на скупу <math>A</math> као свом домену постоји скуп чији су елементи све вредности ове функције. Замена је такође аксиома шема јер су функције дефинисане формулама.
*'''Аксиома основе:'''
**Сваки непразни скуп <math>A</math> садржи неки <math>\in</math>-минимални елемент тј.елемент који не садржи ни један други елемент скупа <math>A</math>.
*'''Аксиома избора:'''
* Аксиома избора: *За сваки скуп <math>A</math> узајамно дисјунктних непразних скупова постоји скуп који садржи тачно један елемент из сваког скупа који припада скупу <math>A</math>.
 
Проблеми и сумње у ваљаност ове аксиоме потичу од чињенице да аксиома тврди да постоје скупови који не могу бити експлицитно дефинисани. Ове сумње су уклоњене Геделовим ({{јез-нем|Kurt Gödel }}) доказом да је аксиома избора сагласна са осталим Цермело-Френкел аксиомама. Аксиома избора је еквивалентна принципу добре уређености који тврди да сваки скуп може да се добро уреди тј. сваки скуп може да се линеарно уреди тако да сваки његов непразан подскуп има неки минимални елемент.