Стојан Бошковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 14:
Похађао је гимназију у Београду, а затим је студирао права и филозофију на [[Лицеј]]у. Каријеру је започео као професор 1853. године. Радио је у Гимназији у Шапцу, а од 1857. био је њен директор. Из Шапца прелази у Београд, где је прво радио као професор гимназије а потом је 1859. и 1860. године био уредник званичних [[Србске новине|Србских новина]]. Бошковић је био привржен либералним политичким схватањима па је претрпео прогон за време владавине кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]]. Премештен је из престонице, био је хапшен и принуђен на краткотрајну емиграцију. Од 1868. до 1903. године када је коначно пензионисан обављао је више значајних политичких дужности. Био је министар просвете у Каљевићевој (1875) и [[Јован Ристић|Ристићевој]] влади (1879) и члан Државног савета 1890. године. Обављао је и дипломатску службу. Предавао је Општу историју на [[Велика школа|Великој школи]] у Београду 1874. и 1877—1879. године као редовни, а потом 1883—1887. као хонорарни професор. Иако су га државнички послови често одвлачили од рада у Великој школи, његов предавачки рад и рад на месту министра просвете у великој мери је подигао квалитет наставе нарочито јер је раније историју редавао [[Панта Срећковић]], склон романтичарској историографији. Бошковић је био члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]], односно [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]].
Бошковић је углавном писао уџбенике и широко засноване синтезе из опште историје, али се бавио и истраживачким радом. Објављивао је радове у различитим областима писаног стваралаштва — публицистици, белетристици, политичкој књижевности и историји. Објавио је два тома популарно писане ''Историје света за народ и школу'' (1866. и 1872. године), у којој је довео излагање до епохе Крсташких ратова. Сличног квалитета су и уџбеник из опште историје за више разреде средњих школа (1883), ''Слике из времена реформације'' (1877. и 1886) и ''Антикрист или цар Нерон'' (1882), детаљна студија о социјалним и плитичким приликама у [[Антички Рим|старом Риму]] током I века нове ере. Његови краћи радови објављени у различитим периодичним публикацијама често су били политички мотивисани, без обзира да ли били политичке или историјске садржине, и писани су оштрим полемичким стилом. Ти списи објављени су највећим делом у књизи
Његов син је дипломата [[Матеја Бошковић]] (1864-1950)
| |||