Масакр у Сребреници — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м .
м Исправљање ситних грешака
Ред 1:
{{Инфокутија напад на цивиле
| наслов = Масакр у Сребреници
| слика = Srebrenica massacre memorial gravestones 2009 1.jpg
| опис_слике = <small>Гробље у оквиру [[Меморијални центар Сребреница-Поточари|Меморијалног центра Сребреница — Поточари]]</small>
| локација = [[Сребреница]], [[Република Српска]], {{застава|Босна и Херцеговина}}
| мета = [[Бошњаци]]
| датум = [[11. јул]] [[1995август]]. — август [[1995]].
| убијени = 6.868 према „Босанском атласу злочина“<br />7.000 — 8.000 према предмету [[Радислав Крстић|Крстић]]<ref>{{cite web|url=http://www.icty.org/x/cases/krstic/cis/bcs/cis_krstic_bcs.pdf | title = (IT-98-33) RADISLAV KRSTIĆ|date=}}</ref><br />5.336 — 7.826 према предмету [[Вујадин Поповић|Поповић]] и други<ref>{{cite web|url=http://www.icty.org/x/cases/popovic/cis/bcs/cis_popovic_et_al_bcs.pdf | title = “SREBRENICA” (IT-05-88) POPOVIĆ i drugi |date=}}</ref><br />4.970 — 6.000 према предмету [[Здравко Толимир|Толимир]]<ref>{{cite web|url=http://www.icty.org/x/cases/tolimir/cis/bcs/cis_tolimir_bcs.pdf | title = (IT-05-88/2) ZDRAVKO TOLIMIR |date=}}</ref><br /> 8.372 према натпису на камену у [[Меморијални центар Сребреница — Поточари|Меморијалном центру Сребреница — Поточари]]<ref name = "слика">[https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5c/SrebrenicaPotocari_Memorial_Stone.jpg Камену у Меморијалном центру Сребреница — Поточари]</ref>
}}
{{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}}
 
'''Масакр у Сребреници''' је [[ратни злочин]] који су између [[11. јул]]а и [[август]]а [[1995]]. године, током [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]], починили припадници [[Војска Републике Српске|српских војних]] и [[паравојска|паравојних]] јединица, лишивши живота неколико хиљада [[Муслимани (народ)|муслиманских]] мушкараца на ширем подручју [[Сребреница|Сребренице]], [[Братунац|Братунца]] и [[Зворник]]а. Један део мушкараца је страдао током пробоја колоне [[Армија Републике Босне и Херцеговине|муслиманских снага]] и цивила од Сребренице до [[Тузла|Тузле]]. Многи други су заробљени и затим одведени на места на којима су стрељани, а њихова тела су затим закопана у масовне гробнице.
 
У пресуди [[Здравко Толимир|Здравку Толимиру]], [[Хашки трибунал]] је установио да одговорност за страдање, најмање 4.970 Муслимана који нису погинули у борби, сносе снаге [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] под командом њених генерала, потпомогнуте паравојном групом [[Шкорпиони (паравојна јединица)|Шкорпиони]].<ref>{{cite web|url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2005/06/24/AR2005062401501_pf.html | title = Srebrenica Video Vindicates Long Pursuit by Serb Activist | publisher = The Washington Post |date=27. 10. 2008.}}</ref><ref name="gen" />
 
Овај догађај се, поред других злочина у бившој Југославији, сматра једним од највећих у [[Европа|Европи]] након [[Други светски рат|Другог светског рата]],{{sfn|Bookmiller|2008|p=81}}{{sfn|Paul|Clarke|Grill|2010|p=25}} али и догађајем који је пропраћен бројним контроверзама, почев од броја страдалих (800<ref name="resistir">{{cite web|url=http://resistir.info/livros/srebrenica_massacre_rev_3.pdf | title = The Srebrenica massacre - Evidence, Context, Politics|date=| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150709163416/http://resistir.info/livros/srebrenica_massacre_rev_3.pdf | archivedate=9. 7. 2015. |url-status=dead}}</ref> — 8.372<ref name = "слика"/>), начину њиховог страдања,<ref name="automatski generisano4">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=19557 РТРС: Сребреница: Међу жртвама и раније погинули војници] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> начину њиховог идентификовања,<ref name="resistir"/><ref name="automatski generisano4"/> додатним сахрањивањима<ref name="B92-2011">[http://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2011&mm=07&nav_id=524529 Srebrenica 16 godina kasnije], B92</ref><ref name="24sata">[http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/u-potocarima-komemorativni-skup-i-sahrana-zrtava/7511.phtml U Potočarima komemorativni skup i sahrana žrtava] {{Wayback|url=http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/u-potocarima-komemorativni-skup-i-sahrana-zrtava/7511.phtml |date=20140727182613 }}, 24sata</ref> најчешће оних који су умрли или страдали изван ових догађаја и овог простора,<ref name="automatski generisano4" /> квалификовању овог злочина као „геноцид”,<ref name="automatski generisano6">[http://www.icj-cij.org/docket/files/91/13685.pdf The Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Bosnia and Herzegovina v. Serbia and Montenegro), case 91 26. 2. (2007). стр. 108, paragraphe 297] The Court concludes that the acts committed at Srebrenica falling within Article II ''(a)'' and ''(b)'' of the Convention were committed with the specific intent to destroy in part the group of the Muslims of Bosnia and Herzegovina as such; and accordingly that these were acts of genocide, committed by members of the VRS in and around Srebrenica from about 13 July 1995. 27. 10. 2008.</ref><ref name="automatski generisano5">[http://www.pecat.co.rs/2011/04/edvard-herman-o-srebrenici-udar-na-bescasce-imperijalnog-pit-bula/ Едвард Херман о Сребреници: Удар на бешчашће „империјалног пит була”] Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref name="automatski generisano3">[https://web.archive.org/web/20150325063322/http://srebrenica-project.com/ Andy Wilcoxson: "Srebrenica was an inside job"] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> те потпуном игнорисању бројних бошњачких злочина над локалним Србима, који су претходили овом злочину.<ref>Edward S. Herman — Phillip Corwin: [http://www.novinar.de/2013/01/31/americki-analiticar-tvrdi-da-je-srebrenica-politicka-prevara-zapada.html The Srebrenica Massacre - Evidence, Contax, Politics]</ref>
 
== Позадина ==
Ред 27:
[[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савет безбедности]] [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]] је [[6. мај]]а [[1993]]. године, резолуцијом [[Резолуција Савета безбедности ОУН 824|824]], места [[Сарајево]], [[Тузла]], [[Жепа]], [[Горажде]], [[Бихаћ]] и [[Сребреница]], прогласио [[Заштићена зона (УН)|демилитаризованим зонама под заштитом УН]]. У резолуцији [[Резолуција Савета безбедности ОУН 836|836]] је подвучена одлучност снабдевања хуманитарном помоћи и заштите тих зона чак и војном силом (између осталог и помоћу војника [[Унпрофор|УНПРОФОР]]-а, делујући у самоодбрани).<ref>[http://www.ohr.int/other-doc/un-res-bih/pdf/836e.pdf Резолуција Савеза безбедности УН 836 (1993) тачка 9] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
Међутим, резолуција није испоштована и Сребреница није демилитаризована. Унутар заштићене зоне остало је 5.500{{чињеница|date=07. 2015. }} наоружаних припадника Армије БиХ који су вршили сталне упаде на територију која је била под контролом Срба: тако су нападнута села и засеоци [[Бљечева]], [[Коњевић поље]], [[Сандићи]], [[Лозничка ријека]] (у два наврата), [[Загони (Братунац)|Загони]] (у два наврата), [[Биљача (Братунац)|Биљача]], [[Магашићи]], [[Хранча]], [[Јежештица|Јежестица]] (у два наврата), [[Залужје (Братунац)|Залужје]], [[Факовићи]], [[Бољевићи (Братунац)|Бољевићи]], [[Сикирић]], [[Бјеловац]], [[Брана Бачићи]], [[Кравица]], [[Шиљковићи]], [[Осмаче]], [[Међе]], [[Опарци]], [[Обади (Сребреница)|Обади]], [[Ратковићи (Сребреница)|Ратковићи]], [[Магдовићи]], [[Калудра]], [[Брађевина]], [[Брежани (Сребреница)|Брежани]], [[Крњићи]], [[Сасе (Сребреница)|Сасе]], [[Залазје]], [[Миланова воденица]], [[Подравање]], [[Скелани]], и [[Вишњица (Милићи)|Вишњица]]. [[Покољ у Бјеловцу 1992.|Покољ у Бјеловцу]] се десио 14. децембра 1992. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.serb-victims.org/content/view/141/143/ | title = Бјеловац | accessdate=15. 12. 2010. |author=Институт за истраживање српских страдања у XX веку |date=3. 4. 2007. | publisher = Институт за истраживање српских страдања у XX веку }}</ref>
 
[[Институт за истраживање српских страдања у XX веку]], заједно са [[Савез логораша Републике Српске|Савезом логораша Републике Српске]] је [[2008]]. године објавио [[Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995.|Књигу мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995]], која садржи списак 3.287 српских жртава убијених на подручју Сребренице и околине од стране муслиманских снага. Како се највећи број жртава односи на период 1992. и 1993. године, на списку српских жртава се налази и напомена у којој се каже да је списак подложан допунама и проширењима списка броја жртва.<ref>{{Cite web|url=http://www.serb-victims.org/content/view/285/144/ | title = Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995. | accessdate=16. 12. 2010. |author=Институт за истраживање српских страдања у XX веку |year=2008| publisher = Институт за истраживање српских страдања у XX веку | quote = У овој књизи мртвих сабрани су Срби из Сребренице и бирчанског краја страдали у рату 1992-1995. Под новим крстовима на својој старој баштини почива 3287 новомученика. Многе изгнане породице нису могле преселити куће и окућнице, али су пренијели свјеже ковчеге својих мртвих. Они су изгинули од исте руке, нека на истом гробљу снивају вјечни сан. Њихове хумке су страшни знамен великог историјског удеса и трајна опомена нашим потомцима. Они су жртве принесене на олтар отаџбине, вјере и слободе. Њихове главе су положене у темеље Републике Српске.}}</ref><ref>[http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Srebrenica/Serbian-graveyard.html Srebrenica - the Serbian Graveyard] {{Wayback|url=http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Srebrenica/Serbian-graveyard.html |date=20060621184007 }}, P. Vasiljevic</ref>
 
Међутим, након изласка ове публикације, јавност је већу пажњу посветила ставу организације [[Хјуман рајтс воч]] (''-{Human Rights Watch}-'') која је оптужила [[Српска радикална странка|Српску радикалну странку]] за покретање агресивне кампање да докаже како су и муслиманске снаге починили злочине над хиљадама Срба у том подручју, што би имало за циљ да умањи величину сребреничког [[масакр]]а над Бошњацима.<ref>[http://www.hrw.org/en/news/2006/07/11/orics-two-years Oric's Two Years], Human Rights Watch</ref> Поводом овог, огласио се и Одјел тужиоца при хашком трибуналу који је изјавио да је број српских жртава према српском политичком врху нарастао са 1.400 на 3.500, те да тај број не одражава стварно стање.<ref>[http://www.icty.org/sid/3639/en ICTY Weekly Press Briefing — 6th July 2005] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>