Старе дане, од 1945. године тај "вечити нежења" проводи у родном Зрењанину. Станује заједно са неудатом полусестром Вером Путић, [[Кућа Тодора Манојловића|у улици Максима Горког 31. (тоданас јеУлица садвојводе улица ВојводеПетра Бојовића)]]. Био је члан српског ПЕН клуба, а под старе дане добија низ књижевних признања. Удружење књижевника Србије му додељује награду за животно дело јануара 1968. године. Умро је убрзо [[27. март]]а [[1968]]. године, и сахрањен у породичној гробници на Томашевачком гробљу у [[Зрењанин]]у. На кући где је становао и умро постављена је спомен-плоча.<ref>Петар Субић: "Спомен-плоче у граду Зрењанину", Зрењанин 2007. године</ref>