Илија Округић Сремац — разлика између измена

| држава_рођења = [[{{застава|Аустријско царство]]}}

| држава_смрти = [[{{застава|Аустроугарска]] }}

Родио се у Сремским Карловцима 30. априла/12. маја 1827. године. Основну школу и гимназију учио је у месту свог рођења. Школски другови у гимназији били су му [[Бранко Радичевић]], [[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (доцније председник [[Матица српска|Матице српске]]) и [[Јулије Радишић]]. Богословију је изучио у католичком семинару у [[Ђаково|Ђакову]], и у [[Загреб]]у. Заређен је за свештеника у Ђакову 1850. године. Био је капелан и жупник у различитим местима ђаковачке бискупије. Прву службу служио је у Сремским Карловцима, где је на дуже време остао капелан. Године 1859. постао је парох (жупник) у [[Сарваш]]у код [[Осијек]]а, а после тога у [[Левањска Варош|Левањској вароши]] код Ђакова. Године 1867. дошао је за пароха у Петроварадину, и на том месту остао све до своје смрти. Дана 10/23. августа 1885. године, Краљевом повељом, постављен је за првог опата Св. Димитрија Сремског.

Округић је писао стихове већ у раним годинама (1844), а написао је на стотине пригодница, драма, расправа сонета, од чега је штампано мало тога. Штампао је књиге песама: ''Сријемска вила'' (1863), ''Гласинке-срчанице'' (1874), ''Посестринство'' (1888), ''Свети Иван Капистран'' (18931892), драме: ''Саћурица и шубара'' (1864),<ref>„Давно је то, како је поп-Илија Округић написао ‘Саћурицу и шубару’, драму из сеоског живота. Та је драма била дуго време једина своје врсте, једина оригинална, и згодно приказани типови и сретно изнесене прилике чине, да та драма има још и данас своје позитивно право на опстанак. ‘Саћурица и шубара’ остаје млада и занимљивам, нама мила и разонодљива, као на пример Мађарима ‘-{Peleskei notarius}-’“. Из: Милан Савић, „Л. Мргуд. Под новим слеменом“, ''Летопис Матице српске'', књ. 237, св. 3 (1906), стр. 113. {{COBISS|ID=154084615}}</ref> ''Шокица'' (1884).<ref>„Илија Округић, писац ‘Саћурице и шубаре’ и ‘Шокице’ хоће поново да штампа оба та добро позната позоришна дјела и то ћирилицом“. Из: -{„Књижевне и културне биљешке“, Босанска вила, X, бр. 19, 1895, стр. 303.}-</ref> Поред тога штампао је стихове у ''Зори далматинској'', ''Даници'', ''Славонцу'',<ref>Овде вреди истаћи Округићеву песму „Св. Велеграду“ у част хиљадугодишњице Свете Браће, у којој се, као пандам Змајевој песми о Прерадовићу, каже да ће Словени наћи свето тело Методијево истом онда „кад сви вјером и слогом се споје“. (-{Илија Мамузић, „Народни дух Краљевићева ‘Славонца’“, ''Српски књижевни гласник'', књ. LXI, бр. 3, 1. октобар 1940, стр. 186.}-)</ref> ''Драгољубу'', ''Подунавци'', ''Наше горе листу'',<ref>Илија Округић, Сриемац жели издати струк својих пјесамах под насловом‘ Сриемска Вила’ и позивље славно обћинство на предплату. Из: -{''Naše gore list. Zabavno poučni časopis'', III, 5. veljača 1863, br. 4, pp. 32.}-</ref> ''Гласоноши'', ''Невену'', ''Вијенцу'' и др.

Писао је и за [[Иван Кукуљевић Сакцински|Кукуљевићев]] „Аркив за повесницуповестницу југословенску“југославенску“,<ref>-{Đuro Šurmin, ''Povjest književnosti hrvatske i srpske. S 21 ispravom i sa 70 portreta'', Zagreb 1898, pp. 189.}- {{COBISS|ID=58561031}}</ref> у којем је објавио ''Повјесничке цртице из Сријема'' и ''О сријемским старинама''.

Уопште, Округић се интересовао за све што тицало његовог краја. Округић је стихотворац старог кова, који је радо писао стихове, без нарочите унутрашње потребе. Постао је популаран с пучком драмом "''Шокица"'', у којој је изнео мисао о сношљивости између католика и православнихправославаца. Волели су га због толерантности и Хрвати и Срби. Одликовао га је црногорски [[Никола I Петровић|кнез Никола]] 1897. године [[Орден књаза Данила I|Даниловим орденом]] IV реда.<ref>"Зора", Мостар 30. јануар 1897.</ref> Нештампана драма "''Грабанцијаш ђак"'' писана је за позориште[[Српско ународно Новом Садупозориште]], а "''Варадинка Мара"'' за позориште у Београду.

* ''ШаћурицаСаћурица и Шубарашубара'', Загреб 1874.