Тунел ефекат — разлика између измена

'''Тунел ефекат''' или тунеловање је појава у којој атомска честица може да савлада коначну потенцијалну баријеру чак и када је њена енергија нижа од висине (енергије) баријере. Према [[Класична Физика|класичној физици]], то би било немогуће, међутим, према законима [[Квантна механика|квантне механике]], то је могуће. На пример, [[алфа распад|алфа-распад]] се објашњава преко тунел ефекта као продирање алфа честице кроз потенцијалну баријеру [[Нуклеарна сила|нуклеарних сила]]. Тунел ефекат је нашао техничку примену у сканирајућем тунелском микроскопу.

Тунел ефекат је први експериментално опазио [[Robert Williams Wood|Роберт Вилијамс Вуд]] 1897. године посматрајући кретање електрона у емисионом пољу али није успео да га протумачи. Истраживачи у области радиоктивног распада још 1899. године изражавали су нејасне сумње о могућности да до распада долази због тунел ефекта што је теоријски описао тек Џорџ Гамов, 1929. године, након претходних открића Радерфорда и сарадника да је алфа честица заправо језгро [[Хелијум|хелијума]]. Мада се откриће тунел ефекта приписује Гамову (који га је тако и именовао) први теоријски опис дао је 1926/27 [[Фридрих Хунд]] за описивање изомерије код молекула.

Притисак и температура унутар [[Сунце|сунца]] нису довољни да обезбеде да атомска језгра могу да савладају Кулонову баријеру да би дошло [[нуклеарна фузија|нуклеарне фузије]]. Међутим, [[квантна механика]] дозвољава да се кулонова баријера савлада тунел ефектом, са малом, али коначном вероватноћом <ref>Wolschin, G.: Thermonuclear Processes in Stars and Stellar Neutrinos, in: Castell, L.; Ischebeck, O. (Eds.): Time, Quantum and Information, Part II. стр. 115-134. Springer-Verlag, Berlin, Heidelberg, New York 2003. </Ref>