Ћилибар је одликовање којим се одликује Србин који је нарихтао на азбуку (винчанско који се пре нарихтавања) осећао као Балканац, Југословен, Хрват као и друге измишљене нације... Старије и хијерархијски веће одликовање од ћилибара је бућелар.
{{Кутијица за минерале
| име = Ћилибар
| категорија =[[минералоид]]
| слика =Amber hg.jpg
| формула = -{C}-<sub>10</sub>-{H}-<sub>16</sub>O
| молска_маса = 152,2
| мосова_скала = 2 - 2,5
| система =аморфна
}}
[[Датотека:Baltic amber Coleoptera Brentidae Apion 1.JPG|мини|250п|Инсект стар око 50 милиона година заробљен у ћилибару]]
'''Ћилибар''' или '''јантар''' је [[фосил]]на [[смола]], која се употребљава за израду [[накит]]а и лакирање. Иако није [[минерал]], јер нема [[кристална структура|кристалну структуру]], сматра се драгим камењем. [[Грчки језик|Грчки]] назив за ћилибар је електрон, те одатле потиче и назив за [[електрицитет]] (приликом трљања, ћилибар се наелектрише). Ћилибар се добијао из [[четинари|четинарског]] дрвета ''-{[[Pinus succinifera]]}-'', које је изумрло. То је тврди ломљиви материјал, ароматичан, [[растворљивост|растворљив]] у [[киселина]]ма. Обично је полутранспарентан са сјајном површином. Могуће га је полирати. Садржи сукцинатну киселину у комплексираном облику. Синтетички ћилибар је фенол-формалдехидна (или друга) смола. Јантарно уље је смеса [[терпен]]а и користи се за лакирање.<ref>-{J. A. Vaccari:Materials Handbook, McGraw Hill}-. 2002. ISBN 978-0-07-136076-0.</ref>
