Иван Крилов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 55:
Као што у сатирама “Модни дућан” и “Лекција кћерима” извргава руглу племићко присвајање француског језика, културе и манира - исту ту сатиру видимо и у басни "Сељак и змија" ({{jez-rus|-{Крестьянин и Змея}-}}) која је била одштампана у журналу "Син домовине" ({{jez-rus|-{Сын отечества}-}}) [[1813]]. године. У истом журналу Крилов пише: " ''... овдје у престоници ми често видимо француску дјевојку-собарицу, нагло уздигнуту до часног достојанства наставнице! Те и баш те наставнице, које уображавају да су научнице, постепено чине наше дјевојке развратним, уводе их у начин мишљења, у језик непомирљивих и истинских наших непријатеља, што их чини да заборављају и презиру наш домовински! Како је могуће да се њихови родитељи не стиде тога! Када ћемо се ми пробудити? Када ћемо престати да се лијепимо за странце?''".<ref>[https://vsebasni.ru/krylov/krestyanin-i-zmeya.html -{Басня Крестьянин и Змея}-]</ref>
Један од руских велможа је позвао себи Крилова и замолио га да му прочита неке од његових басни. Крилов је умјетнички прочитао неке од своји басни. Велможа га је упитао зашто он не преводи басне као што то ради извјесни Димитријев. Крилов је скромно одговорио да не зна. Када се је вратио кући, погођен у живац, Крилов је написао басну "Магарац и славуј". О истој басни М. Лобанов каже: «Ми
== Награде, почасти и признања ==
| |||