Рихард Вагнер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 243:
Током целог живота, а у последњим годинама нарочито, Вагнер је био склон жестоким налетима беса који је изражавао на сумануте начине. Херман Леви је лично присуствовао једном призору у ком се Вагнер, из неког разлога незадовољан, драо и викао, махао песницом и ударао ногом по поду; затим је изненада почео да се понаша као кловн, узео Зигфридов рог, ставио га на главу и тако појурио ка стомаку једног важног госта<ref name="jews">Milton E. Brenner: "Wagner and the Jews", McFarland & Company, Inc., Publishers, 2005</ref>.
Једна од Вагнерових карактерних црта - његов страховити хедонизам - нарочито је дошла до изражаја у његовим каснијим годинама, када је коначно дошао до новца. Његове афере, болесна склоност ка луксузу и расипању, као и тенденција да носи одећу коју су неки сматрали женском згражавала је конзервативне грађане Немачке. Ово последње Вагнер је увек правдао својом кожном болешћу и немогућношћу да носи било шта осим свиле на телу - што, само по себи, није могло да буде разлог и томе што је у
==Контроверза==
| |||