Неуротрансмитер — разлика између измена

[[Неуропептиди]] су хемијске супстанце веће молекулске масе, које делују спорије, али изазивају дуготрајне промене у [[нервни систем|нервном систему]]. Они се не синтетишу у пресинаптичком завршетку, већ у телу неурона и [[мембрански транспорт|активно]] се транспортују дуж [[аксон]]а до нервног завршетка.<ref name="Кораћевић">{{Cite book |author1=Даринка Кораћевић |author2=Гордана Бјелаковић |author3=Видосава Ђорђевић | title=Биохемија | edition= | issue= | pages= | publisher=савремена администрација | year= |id=ISBN 86-387-0622-7 | doi= | url= }}</ref><ref>{{Lehninger4th}}</ref>

 

 

=== Синтеза ===

Неуротрансмитери се синтетишу у нервним завршецима. Нервни завршеци располажу разним ензимским системима помоћу којих се из полазних супстанци као нпр. [[тирозин]], [[глицин]], [[холин]],... синтетишу неуротрансмитери. Они се после синтезе транспортују и складиште у синаптичке [[везикула|везикуле]]. Овај транспорт омогућавају транспортни протеини везикуле. У мембрани везикуле се налази [[водонична пумпа]], која активно упумпава јоне водоника у њену унутрашњост услед чега она постаје позитивно наелектрисана. Градијент водоничних јона покреће транспорт неуротрансмитера уз помоћ транспортних протеина. Постоји више врста транспортера за различите неуротрансмитере. Најпознатији је транспортер за [[допамин]], [[серотонин]], [[норадреналин]], [[адреналин]] и [[хистамин]] (исти транспортер за све ове супстанце). У терапији се раније користила супстанца ресерпин која блокира овај транспортер.

 

 

Нервни импулс који доспе до краја нервног влакна изазива промену његовог мембранског потенцијала. Услед раста потенцијала отварају се калцијумски канали и јони [[калцијум]]а улазе у пресинаптички завршетак. Ти калцијумски канали су Н и П типа. Постоје још и калцијумски канали типа Л, који су смештени у срцу и [[глатки мишић|глатким мишићима]]. То је битно јер неки медикаменти блокирају само одређени тип калцијумских канала (нпр. само Л тип). Улазак калцијума изазива кретање везикула ка ћелијској мембрани и ослобађање неуротрансмитера путем егзоцитозе. [[Егзоцитоз]]а је поред складиштења неуротрансмитера важна функција везикула. У овом процесу активирају се разни [[протеин]]и који усмеравају везикуле до ћелијске мембране. Неки од њих су [[синаптотагмин]] (synaptotagmin), [[синаптобревин]] (synaptobrevin), [[синтаксин]] (syntaxin) и [[СНАП-25]] (SNAP-25). [[Отров|Токсини]] неких бактерија: [[клостридијум ботулинум]] (Clostridium botulinum), чији токсин ботулинустоксин изазива [[ботулизам]] и [[клостридијум тетани]] (Clostridium tetani), чији токсин тетанус токсин изазива [[тетанус]] блокирају процес секреције неких неуротрансмитера (пре свега [[ацетилхолина]] (ботулинустоксин), [[ГАБА]] и [[глицина]] (тетанус токсин)) тако што разлажу горе споменуте [[протеин]]е егзоцитозе.<ref name="Rummel">{{Cite book | author=Forth Henschler Rummel | title=Pharmakologie und toxikologie | edition= | issue= | pages= | publisher=Urban&Fischer | year= |id=ISBN 3-437-42520-X | doi= | url= }}</ref>