Светислав Коларовић — разлика између измена
Написана биографија професора Светислава Коларовића |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 26. новембар 2019. у 14:20
Овај чланак је написан или допуњен у Карловачкој гимназији у оквиру програма стажирања, које је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.  |
Светислав Коларовић (Сремски Карловци, 16. јун 1865 — Сремски Карловци, 25. август 1909) био је српски професор, публициста и политичар.
| Светислав Коларовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. јун 1865. |
| Место рођења | Сремски Карловци,  Аустријско царство |
| Датум смрти | 25. август 1909. (44 год.) |
| Место смрти | Сремски Карловци,  Аустроугарска |
Биографија
Образовање
Отац Стефан био је свештеник, мајка Софија Крчединац из Панчева.[1] Основну школу и гимназију завршио је у Карловцима (1883). Филозофију, математику и физику студирао је у Грацу и Бечу, где је и дипломирао 1887. године. Као студент у Бечу био је председник српског академског друштва „Зора”.[2]
Професор и популаризатор науке
Након студија запослио се као професор физике и математике у Карловачкој гимназији, где је радио више од две деценије. Државни испит за професора положио је 1891. у Загребу. Говорио је немачки језик.[2]
Бавио се популаризацијом науке пишући чланке о научним открићима и природним појавама. Пратио је рад Николе Тесле, и о његовим проналасцима обавештавао војвођанску јавност. Први је у Сремским Карловцима бележио метеоролошке податке (падавине, температура, водостај Дунава). Прилоге је објављивао у Јавору, Стражилову, Бранковом колу и Извештајима Карловачке гимназије.[1]
Члан Матице српске био је од 1895. године.[2] Био је међу оснивачима књижевног друштва „Змај”, и благајник друштва све до своје смрти.[3]
Политичар
Био је члан Радикалне странке и активно учествовао у политичком животу. Биран је за члана градског већа у Карловцима. Такође је обављао дужност председника Српског грађанског певачког друштва и Српске читаонице и потпредеседника архидијецезалног Епархијског школског одбора.[2]
Са супругом Даницом (рођ. Антоновић), пореклом из Старе Молдаве,[1] имао је синове Милана, Бранка и Душана.[2]
Референце
- ^ а б в Вуца, Петар (2002). „Светислав Коларевић - професор Српске карловачке гимназије” (PDF). Публикације Астрономске опсерваторије у Београду. 72: 21—23.
- ^ а б в г д Српски биографски речник књига 5, Кв-Мао. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 177.
- ^ „Светислав Коларовић (читуља)”. Босанска вила. 16: 256. 1909.