Завиш је припадао династији [[Витковци]]. Његов отац Будивој (умро после 1272.) је оженио аустријску племкињу Першту од Фалкенштајна. Као већина чешког племства, Завиш је био заплашен јачањем [[Отакар II од Чешке|Отакара II]], сина и наследника [[Вацлав I, војвода Чешке|Вацлава I]], из династије [[Пшемисловићи|Пшемисловића]]. Он је 1251. године постављен за аустријског војводу, а 1253. године постао је и чешки краљ. Отакар је основао градове [[Чешке Будјејовице|Будјејовице]] и [[Злата Коруна|Злата Коруна]], како би спречио даље ширење поседа породице Витковци. Отакар долази у сукоб са светоримским царем [[Рудолф I од Чешке|Рудолфом Хабзбуршким]] 1273. године. Завиш, као и други чешки племићи, стаје на страну Рудолфа и диже побуну против Отакара. Побуњеници су опљачкали Будјејовице и Злату Коруну. Отакар је ступио у преговоре са Рудолфом. Приморен је да се одрекне свих освојених територија и да се повуче у своје чешке и моравске земље. Рудолф је вратио Витковцима њихове поседе. У наставку сукоба Отакар је поражен од Рудолфа. Погинуо је у [[битка кодна МаршфилдаМоравском пољу|бици код Маршфилда]] 1278. године. Након краљеве смрти, чешким земљама овладао је [[Отон од Бранденбурга]]. [[Кунигунда ЧешкаРостиславна|Кунигунда]], краљева удовица, склопила је савез са Завишем, за кога се и удала. Умрла је неколико месеци након удаје 1285. године. У име [[Вацлав II од Чешке|Вацлава II]], Кунигундиног и Отакаровог сина, Завиш је преузео власт. Завиш је око 1287/1288. године стигао у Угарску, вероватно како би преговарао о савезу. [[Jelisaveta Arpad|Јелисавета]], сестра [[Угарско краљевство (1000–1526)|угарског]] краља [[Ладислав IV Куманац|Ладислава]], је изведена из манастира и приморана да се уда за Завиша 4. маја 1288. године. Јелисавета је молила острогонског надбискупа Лодомера да призна брак, што је овај одбијао због блиског крвног сродства (други степен). Због тога се са мужем склонила у Чешку, у дворац Завиша, где је родила сина. За време Завишевог одсуства у Чешкој, његови непријатељи уздигли су Вацлава за краља и окренули га против очуха. Завиш је позвао Вацлава на крштење свог сина, али је овај инсистирао да Завиш дође у Праг и лично му донесе позив. Када је јануара 1289. године Завиш стигао код краља, ухапшен је и приморан да врати имовину Кунигунде. Завиш је то одбио, те је оптужен за издају и погубљен. Одсечена му је глава 24. августа 1290. године, пред очима његове браће, испред зидина дворца Фрауенберг. Није познато шта је Јелисавета радила након погибије супруга. Вероватно се поново повукла у манастир, да би се после неког времена удала за [[Краљевина Србија (1217—1345)|српског]] краља [[Милутин Немањић|Милутина]]. Завиш је сахрањен у манастиру Виши Брод.
