Приватност на друштвеним мрежама — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 211.215.176.132 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 1:
'''[[Приватност на интернету|Приватност]] на друштвеним мрежама''' се односи на степен контроле коју особа има над приступом и употребом личних података. Када је реч о питањима приватности и безбедности на [[сервис за друштвену мрежу|друштвеним мрежама]], [[Веб-сајт|сајтови]] за које су најкарактеристичнији ови проблеми уједно су и они који су најпопуларнији. Међутим, питања безбедности коришћења и питања приватности су потпуно две различите ствари. Безбедносни проблем се јавља када [[хакер]] добија неовлашћени приступ сајту који је заштићен неким од кодираних или писаних језика. Питање приватности, које укључује неоправдан приступ приватним информацијама, не мора да укључује безбедносне повреде. Неко једноставно може да добије приступ поверљивим [[информација]]ма гледајући док откуцавате [[лозинка|лозинку]]. Ипак, потенцијална штета појединачног корисника заправо се своди на то колико се корисник ангажује на друштвеним мрежама, као и на количину информација коју је корисник спреман да дели на мрежи. Другим речима, много је више вероватно да ће корисник са, на пример, 900 пријатеља и још 60 групних чланстава на [[Фејсбук]]у бити оштећен кршењем приватности него неко ко такође има отворен налог на тој друштвеној мрежи, али једва да и користи сајт.<ref>Gross, R. and Acquisti, A. 2005. [http://www.fastcompany.com/articles/2008/10/social-networking-security.html Information Revelation and Privacy in Online Social Networking Sites] (The Facebook Case).[online]. стр. 2., Приступљено 13. 5. 2012.</ref>ghlpgf
 
== Складиштење података ==
Већина сајтова које се тичу друштвених мрежа захтевају од корисника да прихвати полису о условима коришћења, пре него што му допусте да користи њихове услуге. Оно што је контроверзно је да та полиса о условима коришћења коју корисник мора да прихвати често садржи клаузуле које дозвољавају операторима друштвених мрежа да складиште податке о корисницима, или да их чак деле трећим лицима, најчешће маркетиншким компанијама.<ref>Bangeman, E. 2010. Report: [http://arstechnica.com/tech-policy/news/2010/05/latest-facebook-blunder-secret-data-sharing-with-advertisers.ars Facebook caught sharing secret data with advisers], Приступљено 13. 5. 2012.</ref>Такође, у већини случајева, полисе су конципиране на такав начин да су за корисника неразумљиве и преобимне, па их најчешће прихвата и не читајући их.