Касиодор Сенатор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Правопис
Ред 8:
Рођен је између 485. и 487. године у угледној породици са великим имањем на југу Италије. Родно место Касиодорово је данашње Сквилаче, антички Скилацијум (Scylatium) у Абрутији. Ту се његов прадеда доселио из Сирије почетком V века. За време [[вандали|вандалске]] најезде на Италију [[455.]] године, једна чета [[Вандали|Вандала]] је напала и Касиодорово породично имање у Скилациуму, али их је деда Касиодоров, службеник цара [[Валентијан III|Валентијана III]], отерао. Организовао је добру одбрану, а у његову част је Касиодор то описао речима ,,...деда је успешно одбранио Царство...“
 
Касиодоров отац, чије име, као ни прадедино нити дедино није познато, био је римски службеник који је [[486]]. године стао на страну [[Теодорик Велики|Теодорика Великог]], остроготског краља. Теодорик је упао у Италију како би је ослободио од скирског краља [[Одоакар|Одоакра]], а наступао је легално, као вицекраљ византијског цара Зенона, на чији је позив и започео поход на Италију. Већ [[493.]] је Теодорик успео да савлада Одоакра и да га убије, чиме је постао остроготски краљ у Италији. Преузео је наслеђе римских царева – огрнуо се пурпуром и узео титулу Августа, али као службеник цара у Цариграду, остао је само његов слуга и други по реду у држави. Западно Римскоримско Царствоцарство је уништио својевремено Одоакар 476. када је збацио цара [[Ромул Августул|Ромула Августула]] и послао регалије [[Зенону]] у [[Цариград]], тако да Теодорик није био у могућности да се сам прогласи за цара на западу, јер је знао да му то цар Истока никад не би признао. Тако је краљ Теодорик постао владар Италије, али је задржао римску администрацију и римске институције, пре свега Сенат и титуле конзула, као и још неке магистратуре. Магистрати за ове институције су бирани из редова Римљана. Тако је Касиодоров отац постао префект преторија.
 
 
Ред 31:
Њега је наследио унук Атанарик (који је био и физички и духовни инвалид) заједно са мајком Амаласвинтом, а Касиодор је наставио службу код њих. Већ 534. Атанарик умире а њега наслеђује Амаласвинта. Како по готским народним законима жена није могла сама да буде на власти, она се удала за свог даљег рођака Теодахата, који је био прави варварин, вероломник и пијаница, највећи заговорник непријатељства између Гота и Римљана. Он је већ 535. убио Амаласвинту, што је цар Јустинијан I искористио да објави рат Остроготима.
 
Године [[536.]] почиње византијска офанзива у Италији под вођством [[Велизар]]а, војсковође који је две године раније уништио Вандалску краљевину и инкорпорирао је у Византијско Царствоцарство. Убрзо је Теодахата убио његов сународник Витигис, гроф Земуна и попео се на остроготски престо женидбом са Матасвинтом, ћерком Амаласвине. Ипак, до [[540.]] [[Велизар]] је освојио читаву Италију и та се година узима за I пад остроготске државе.
 
Тада се и Касиодор пензионисао. Као службеник побеђеног готског режима није био у завидној позицији, па се потпуно повукао из јавног живота. Још док је био у служби носио се мишљу да у Риму отвори неку врсту високошколске установе манастирског типа. Пошто му то није пошло за руком услед ратног расула, он је на свом имању у Скилацијуму подигао манастир [[Виваријум]] (,,Рибњак“). Његова жеља да монаси Виваријума буду научници, тј, да пишу и објављују књиге није му била никада услишена – та жеља је била нереална, због тога што, услед ратова и инвазија који су обележили претходних стотинак година у Италији није остало много образованих људи.