Ђорђе Јовановић — разлика између измена

нема резимеа измене
| боја = #CCCC99
}}
[[Датотека:Đorđe Jovanović photo.jpg|200п|мини|<center>Ђорђе Јовановић из млађих дана.</center>]]
'''Ђорђе Ђока Јовановић''' ([[Нови Сад]], [[21. јануар]] [[1861]] — [[Београд]], [[23. март]] [[1953]]) је био српски [[вајар]] и академик [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]]. Као један од оснивача Уметничке школе, из које је касније настала Уметничка академија, Јовановић је био веома посвећен педагошком раду. Најзначајнији део његовог стваралачког опуса представљају јавни споменици и портрети, међу којима посебно место заузимају [[Споменик косовским јунацима у Крушевцу]], [[Споменик Милошу Обреновићу у Пожаревцу|Кнезу Милошу у Пожаревцу]], Јосифу Панчићу, Кости Таушановићу, Вуку Караџићу и Војводи Вуку у Београду, као и низ споменика на београдском Новом гробљу.<ref>М.Јовановић, Ђока Јовановић (1861—1953), каталог изложбе Ђорђе Јовановић, САНУ, Београд 2008; Е. Милошевић, Д. Рајић, Р. Бојовић, Вајар Ђорђе Јовановић, Народни музеј Чачак, Чачак 2007</ref>
 
== Биографија ==
[[Датотека:Portret Katarine Stojimirović, Đorđe Jovanović.jpg|мини|Ђорђева биста Катарине Стојимировић]]
Рођен је у Новом Саду као најмлађе седмо дете, у породици грчког порекла. Од оца Николе Јовановића који био је учитељ, а мајке "лепе Гркиње" Јоханиде или Јованке (по српски). Породица се преселила због очеве службе у Пожаревац, где је завршио он основну школу. Учитељ Јовановић се ту дружио са колегом Ђуром Јакшићем, који је "кир" Николу описао у приповетки "Чича Тима": "дебели даскал, родом из Јеладе". Ђорђе је кренуо у Крагујевачку гимназију, па је по мајчиној жељи прешао убрзо на Земљодељско-шумарску школу у Пожаревцу. По мајчиној смрти измолио је министра просвета 1879. године, да му се дозволи упис у гимназију.<ref>Миодраг Јовановић: "Вајар Ђока Јовановић (1861—1953)", Београд 2008. године</ref> По завршеној београдској Реалци 1882. године, уписао је [[Велика школа|Велику школу]] у Београду, где је на Техничкој школи, на одсеку за архитектуру, студирао годину дана. Студије је прекинуо због одласка у [[Беч]] где је 1884. уписао Академију ликовних уметности. Већ наредне године прешао је у [[Минхен]], и наставио студије на Академији, у класи проф. М. Видмана (-{M. Widnmann}-). Оженио се први пут током студија у Минхену, са Немицом, Емом Викторијом Шајтлер. Из тог "нескладног" брака родила су се два сина, Александар и Мирко. Након растављања, пребацио је отац оба сина у Париз где је наставио образовање. У престоници Француске упознаће младу девојку Парижанку од 15 година - Маргарету, која ће му прво помоћи око деце, а затим постати и супруга.<ref>Аница Шаулић: "Ђорђе Јовановић - српски вајар", сепарат, Нови Сад 1958. године</ref> Син Мирко, ће погинути у Првом светском рату на реци Марни 1915. године, борећи се као добровољац у француској Легији странаца. Из Минхена је 1887. прешао у [[Париз]] и тамо је на ''-{École des Beaux-Arts}-'', у класи професора Шапија и Енжаблера диломирао вајарство 1890. Био је први српски академски вајар.<ref>[http://www.srpskilegat.rs/kuca-velikog-srpskog-vajara-djordja-jovanovica-na-neimaru/ Српски легат: Кућа великог српског вајара Ђорђа Јовановића на Неимару]</ref>
 
„Изгледа врло мало. Културни људи који разумеју шта је уметност, професори, учитељи – ти немају новаца, а они који код нас имају новаца ти се више интересују за аутомобиле.“<ref>Вајар Ђорђе Јовановић БОН 1939</ref>
 
== Одабрана дела ==
== Галерија ==
<center><gallery>|center
Датотека:Josif Pancic -spomenik.jpg|Споменик Јосифу Панчићу
Датотека:Jovan Subotić.jpg|Споменик Јовану Суботићу
Ђорђе Јовановић Србија 1909.jpg|[[Персонификација]] Србије (1909.)
Djordje Jovanovic Kraljica Marija.jpg|[[Биста]] краљице [[Марија Карађорђевић|Марије Карађорђевић]]
Portret Katarine Stojimirović, Đorđe Jovanović photo.jpg|ЂорђеБиста Катарине ЈовановићСтојимировић
Đorđe Jovanović, The Fragrance of Roses, 1914, National Museum of Serbia.jpg|Мирис ружа
</gallery></center>
 
== Види још ==