Berlinska glavna železnička stanica — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: it:Stazione di Berlin Hauptbahnhof |
м Units: 20; |
||
Ред 15:
[[Слика:Train station Berlin Lehrter Bahnhof 3.jpg|мини|Hala stanice Lehrter, 1879.]]
Železnička pruga Lehrter duga 239 -{km}- građena je od [[1868]]-[[1871]]. te je njome [[Berlin]] povezan s [[Hanover]]om. Nazvana je po mestu [[Lerte]] (Lehrte) koje je bilo prvo železničko čvorište na hanoferskom području. [[Lerter stanica]] sagrađena je u neposrednoj blizini već postojeće železničke stanice [[Hamburg]]er Bahnhof i to prema nacrtima arhitekata [[Alfred Lent|Alfreda Lenta]], [[Bertold Šolz|Bertolda Šolza]] i [[Gotlib Henri Lapijer|Gotliba Henrija Lapijera]] na obali reke [[Špreja|Špreje]], direktno u [[Aleandar fon Humbolt|Humboltovoj]] luci.
U suprotnosti s dotadašnjom praksom izgradnje železničkih zgrada, uglavnom od [[opeka]], ovoj je stanici bio namenjen reprezentativni izgled i stil francuske [[Neorenesansa|neorenesanse]]. Upravo zbog njegove raskošne arhitekture ova se stanica naziva ''"dvorcem među stanicama"''. Posebno bogato ukrašeno bilo je glavna čeona strana stanice na zapadnoj strani.
Jednobrodna stanična hala bila je duga 188 i široka 38 -{m}-, te prekrivena [[čelik|čeličnim]] bačvastim [[svod]]om. U smeru [[zapad]]a i [[istok]]a protezalo se po jedno dugačko krilo zgrade, a kako je u to vreme bilo uobičajeno, stanica je bila funkcionalno podeljena na dolaznu platformu na zapadnoj i odlaznu na istočnoj strani. Izvorno je imao pet [[kolosek]]a, od kojih su četiri završavala s [[peron]]ima, a peti je isključivo služio kao okretnica [[lokomotiva]]. Jedan je kolosek oko [[1900]]. godine uklonjen radi proširenja središnjeg perona.
Naziv ''Lehrter Bahnhof'' bio je u upotrebi do otvaranja nove berlinske ''Glavne železničke stanice'' u [[maj]]u [[2006]]. godine.
Ред 27:
[[Слика:S-Bahn Berlin Lehrter Stadtbahnhof.jpg|мини|Lehrter stanica prije rušenja]]
Dana [[15. maj]]a [[1882]]. puštena je u saobraćaj tzv. [[Berlinska gradska železnica]], koja je s četiri pruge povezivala gradske četvrti u smeru istok-zapad i služila za protok ljudi i robe. Gradska [[železnica]] povezivala je [[Šarlotenburg]], Lerter i Istočnu stanicu sa središtem grada. Direktno na severnom kraju hale Lerter stanice sagrađena je stanica Lerter gradska stanica, a povećan je i kapacitet stanice. Dana [[15. oktobar|15. oktobra]] [[1884]]. s ove je stanice krenuo i železnički [[saobraćaj]] prema [[Hamburg]]u, severozapadu [[Nemačka|Nemačke]] i [[Skandinavija|Skandinaviji]], koji se dotad odvijao s 300 -{m}- udaljene stanice u Hamburgu.
''Lehrter Bahnhof'' je bio poznat i po brzini železničkog saobraćaja. Već [[1872]]. godine ovom su prugom vozovi išli brzinom od 90 -{km/h}-. Od [[19. decembar|19. decembra]] [[1932]]. saobraćao je i poznati voz ''"Fliegender Hamburger"'', koji je s Lehrter Bahnhof-a prema Hamburgu vozio brzinom od tadašnjih neverovatnih 160 -{km/h}-. Zbog razvoja železničkog saobraćaja Lehrter Bahnhof je doživeo i nekoliko pregradnji i modernizacija, naročito [[1912]]. i [[1929]]. godine.
U [[Drugi svetski rat|Drugom svetskom ratu]] stanica je bila teško oštećena. Nakon rata obnovljena tek toliko da bi omogućila nesmetano odvijanje saobraćaja. Dana [[28. avgust]]a [[1951]]. krenuo je poslednji voz prema [[Vustermark]]u i [[Nojen]]u. Uklanjanje ruševina započelo je dana [[9. jul]]a [[1957]], a [[22. aprila]] [[1958]]. minirano je glavno pročelje. Radovi na obnovi bili su vrlo teški i protegli su se do leta [[1959]].
Ред 47:
Izgradnja berlinske Glavne železničke stanice usledila je u nekoliko faza. [[1995]]. započeta je gradnja tunela [[Tirgarten]], koji je dovršen [[2005]]. s poslednjim radovima ispod Lehrter Bahnhof-a. [[Tunel]] se sastoji od četiri cevi za međugradski i regionalni saobraćaj, dve cevi za [[podzemna železnica|podzemnu železnicu]] (U55), te od jednog putnog tunela, koji se prostire preko 60-metarskog tornja sagrađenog [[2004]]. godine. Pri gradnji tunela preusmeren je i tok reke [[Špreja|Špreje]], a prodiranje vode u tunele prouzokovalo je jednogodišnje kašnjenje u izgradnji.
[[2001]]. započeta je izgradnja mostova za novi pravac gradske železnice, a [[2002]]. počeli su radovi na izgradnji krova. Postavljanje čelično-staklene konstrukcije krova bio je posebno težak zadatak, a tokom izvođenja radova staklena površina krova smanjena je za 100 -{m}-.
[[2003]]. završeni su mostovi i glavna hala, čime je mogao biti uspostavljen saobraćaj preko novog saobraćajnog pravca. Srušen je i stari Lehrter Stadtbahnhof koji je stajao tačno pred gradilištem novog kolodvora.
Ред 60:
[[Слика:HBFuntereEbene.jpg|мини|Najniži nivo (Sever-jug)]]
Saobraćaj se odvija na pet nivoa: glavne platforme su dva koloseka gradske železnice na mostovima, 10 -{m}- višim od nivoa ulica, kao i četiri koloseka koja se protežu 15 -{m}- ispod površine. Peroni u priključenom tunelu [[Tirgarten]] vode ispod reke Špreje u smeru juga i potom prolazeći pored [[Rajhstag]]a završavaju na južnom rubu [[Potsdamer Plac]]-a. U pravcu severa podzemno su povezani sa severnim saobraćajnim prstenom. Predviđena je i stanica podzemne železnice U-55 (tzv. ''kancelarska podzemna železnica'').
[[Most]]ovi gradske železnice ne rasterećuju samo prostor Glavne stanice, već i obližnju Humboltovu luku, a dugi su 450 -{m}-. Savijeni su u [[tlocrt]]u prateći smer linija gradske železnice i šire se sa četiri na šest platformi, kao i dodatni koloseci širine od 39-66 -{m}-. Ovi mostovi protežu se nad rečnom lukom na stubovima od 60 -{m}-. Konstrukcija im se sastoji od luka s čeličnim cevima i vencem betonske grede. Spojevi čeličnih cevi po prvi su put na svetu izliveni u [[čelik]]u.
Glavna hala duga je 321 -{m}- i proteže se u smeru zapad-istok. Zatvara je savijena, mešinasta staklena [[konstrukcija]] bez potpornja, u koju su integrisane solarne ćelije. Hala je široka od 56-68 -{m}-, a visina joj iznosi 17 -{m}-. Sastoji se od tri dela od kojih je zapadni dugačak 172, a istočni 107 -{m}-. Između njih je 42 -{m}- široki i 210 -{m}- dugački severno-južni savijeni krov bačvastog svoda. Severno-južni krov obešen je na dva tornja, koji nadvisuju glavnu halu.
=== Izmene projekta ===
Krov Glavne stanice skraćen je s predviđenih 430 -{m}- dužine i to za oko 90 -{m}- sa zapadne strane i 20 -{m}- s istočne. Razlog tome bila je nužnost dovršetka izgradnje i otvorenja pre početka [[Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006.|Svetskog prvenstva u fudbalu 2006]]. Drugi razlog leži i u potrebi smanjenja troškova izgradnje koja se procenjuje na 700 miliona evra.
== Popis prometnih linija ==
| |||