Полудемократија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м +
Нема описа измене
Ред 3:
'''Полудемократија''' је [[држава]] која има и [[демократија|демократских]] и [[ауторитарност|ауторитативних]] одлика.{{sfn|Quigley|1983|p=307}}
 
Термин ''полудемократија'' употребљава се при описивању стабилних режима у којима постоји комбинација демократских и ауторитативних елемената.<ref>Montesquieu. ''Spirit of the Laws''. књ. II, погл. 2—3.</ref><ref name="William R. Everdell 2000">Everdell, William R. (2000). ''The End of Kings: A History of Republics and Republicans''. University of Chicago Press.</ref> Већина овако уређених држава има [[систем са доминантним партијама]]; то су државе у којима је дозвољено постојање [[опозиција|опозиционих]] партија и у којима се одржавају слободни [[избори]]. Понекад доминантна партија одржава свој статус моћи [[изборна превара|изборним преварама]], док су понекад избори коректни али [[изборна кампања|изборне кампање]] које су одржане пре одржавањањиховог истиходржавања, нису. Младе и нестабилне демократије које улажу напоре према побољшању и консолидацији већином се не сврставају у полудемократске државе.
 
Касне [[1980е|1980-е]] и ране [[1990е|1990-е]] су биле раздобља у којима је велик број ауторитативних [[влада]] доживео колапс: [[десница|десничарска]] [[војна диктатура]] у [[Латинска Америка|Латинској Америци]] и многи случајеви у [[Африка|Африци]], [[Европа|Европи]] и [[Азија|Азији]]. У већем броју случајева, владе које дођу као замена оним старим проглашавају своју лојалност демократији и имплементирају јединствене демократске реформе у самом почетку, али се на крају ипак претворе у полудемократске режиме.