Хисар (Лесковац) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м .
Ред 21:
* Ту су пронађени најлепши примерци средњовековног стакла украшеног у вишебојној техници, као и остат насеља из око 1.400. године, између осталог и сребрни новац Стефана Лазаревића, пре него што је постао деспот.<ref name="политика" />
* Године 2001. пронађено је вишеслојно насеље [[Брњичка култура|брњичке културе]],<ref name="политика" /> групе која се развија од 1300. до 1050. године п. н. е., а најрпе је пронађена локалитету на Косову.
* Аматер-археолог Шћепан Туровић открио је 2002. године предмет у облику [[игла|игле]] дугачак 64,5 центиметара, од [[нерђајући челици|нерђајућег челика]], па је предмет назван „[[Туровићева игла]]“.<ref name="политика" /><ref name="блиц" /><ref>{{cite web|title = Градске награде партијским послушницима|url=https://web.archive.org/web/20131020022137/http://www.pravda.rs/2012/10/13/gradske-nagrade-partijskim-poslusnicima/|work=pravda.rs|publisher=Правда|accessdate = 19. 10. 2013|last=Стевановић|first=Т.|date = 13. 10. 2012}}</ref> Након многобројних испитивања утврђено је да игла из периода 1300. године п. н. е. Данашња металургија не познаје технологију којом је игла израђена. Игла је направљена од чистог гвожђа и не садржи примесе других елемената, те због тога превазилази Амерички еталон за гвожђе. Због изузетне вредности предмет се чува у сефу једне државне установе.<ref name="блиц">{{cite web|title = Бисери са југа Србије|url=http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/29279/Biseri-sa-juga-Srbije|work=blic.rs|publisher=Блиц онлајн|accessdate = 19. 10. 2013|last=Ивановић|first=Милица|date = 5. 2. 2008}}</ref> После приналскапроналаска „Туровићеве игле“, арехолошка истраживања на овом локалитету су нарочито интензивирана. Археолози су током даљег ископавања открили још неколико сличних предмета од гвожђа, исте чистоће и још неколико пећи за топљење руде те и прављење предмета. Све датирају из 13. и 14. века старе ере.<ref name="блиц" /> Верује се да су то најстарија налазишта постројења за прераду гвожђа у свету, чиме се помера период гвозденог доба за неколико векова уназад.<ref name="политика" />Десетак километара јужно од [[Делхи]]ја у [[Индија|Индији]] , недалеко од куле Кутаб Минар, чуда архитектуре из 13. века, стоји џамија из 12. века. У предворију џамије постоји стуб висок 7,30 м, а на њему је санскритом исписан текст из кога сазнајемо да је стуб, у 5. веку, подигао хинду краљ [[Чандра Варман]]. Стуб је од потпуно чистог гвожђа, без трагова корозије, дакле, потпуно је истих основних карактеристика као и Туровићева игла. Извесно је да су направљени према истим технолошким принципима, непознатим савременој науци.<ref>http://dzonson.files.wordpress.com/2012/12/turoviceva-igla.pdf</ref>
* 15. септембар [[2005]]. године на овом локалитету пронађен је још један гвоздени предмет у облику игле који потиче из 14. века пре нове ере. Оваква открића сврстала су овај археолошки локалитет у ред најекслузивнијих.<ref>[http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=35407 На Хисару пронађена још једна гвоздена игла из 14. века пре нове ере{{Ботовски наслов}}]</ref>
* Редак примерак сребрне праисториске копче пронађен је 2005. године, у [[некропола|некрополи]] старобалканских народа [[Трибали|Трибала]] и [[Дарданци|Дардана]].<ref>{{cite web|title = Откривена сребрна копча из праисторије|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/07/27/srpski/RG05072606.shtml|work=glas-javnosti.rs|publisher=[[Глас јавности]]|accessdate = 19. 10. 2013|author=М. З.|date = 27. 7. 2005}}</ref>