Хисар (Лесковац) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 16:
На археолошком локалитету површине 130 хектара, од 1999. године се врше непрекидна археолошка истраживања<ref name="политика" />, под руководством др Милорада Стојића из Археолошког института у Београду.
 
На Хисару су се налазила насеља из [[неолит]]а, [[енеолит|бакарног]], [[бронзано доба|бронзаног]] и [[гвоздено доба|гвозденог доба]], из [[историја Србије у старом веку#Римљани|римског]], [[византијско царство|византијског]] и турског периода, а ту је откривен и најстарији центар црне [[металургија|металургије]] у [[Европа|Европи]]. На њеми су пронађени многобројни предмети, од којих су најзначајнији из доба неолита. Пронађена је руда [[гвожђе|гвожђа]], [[млин]]ови за њено ситњење, погаче, односно [[аморфност|аморфно]] гвожђе тешко више килограма, пећи, дуваљци, јаме у којима се производио [[ћумур]], огромне количине [[згура|згуре]] и неколико гвоздених предмета који су ту произведени.<ref name="политика">{{cite web|title = Благо у недрима Хисара|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/93820/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE-%D1%83-%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%A5%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0|work=www.politika.rs/|publisher=Политика онлајн|accessdate = 1902. 1012. 20132019|last=Таминџић|first=Рада|date = 5. 7. 2009}}</ref>
[[Датотека:Plocica sa natpisom, 4. vek.png|180px|мини|Плочица са натписом направљена од слонове кости из периода 4. века. Пронађена је на овом локалитету и део је збирке Хисар [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]]]]