Сићевачка клисура — разлика између измена

|[[Датотека:Sićevo stara kuća.JPG|260п]]||[[Датотека:Zbijeni tip naselja.JPG|260п]]||[[Датотека:Srpska kuća Sićevo.JPG|260п]]

|-

|}

У функционалном погледу у 20. веку матрицу руралних насеобина Сићевачке клисуре чинили су доминантно стамбени објекти, али све више и помоћне зграде, за смештај [[летина|летине]], [[Пољопривредна механизација|пољопривредних алатки]], превозних средстава, стоке, издвојених огњишта итд. Тако су сеоска дворишта стешњена ограниченим простором [[рељеф]]не пластике клисуре, постајала све тешња и пренатрпанија објектима.<ref name="Кућа, двориште и окућје"/><ref>Ранко Финдрик, ''Народно неимарство: становање,'' Сирогојно 1994, 178</ref> После [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] куће су почеле да добијају боља конструкциона решења: већи број просторија, трем, [[патос]] уместо земље чвршћи грађевински материјал ([[бетон]], [[цреп]], [[цемент]], [[опека|циглу]], [[гвожђе]]). Дворишта су почела да се диференцирају у [[башта|башту]], (ограђену од стоке) и економски део у коме се обављала привредна делатност. Тако су се куће у свом изгледу све више удаљавале од своје традиционалне (нишавско-моравске) основе.<ref name="Кућа, двориште и окућје"/>