Голема река — разлика између измена

| пловност =

}}

 

Голема река настаје од извора и потока из шумског пространства [[Валмиште]], испод [[Чемерник]]а, да би јој се после пет километара тока прикључила Мала река, такође настала од валмишких извора. Један је од најчистијих и најочуванијих водених токова у [[Србија|Србији]]. На излазу из Валмишта, испод Спаисковице, преграђена је крајем 20. века, чиме је створено језеро за напајање дивљачи из затвореног ловишта „[[Валмиште]]“. На једанаестом километру тока, испод Рударског рида, у њу увире [[Блато (Црна Трава)|Ракицка река]], настала из тресаве Блато. Успут прима воде бројних потока и [[Лебет|Лебетске реке]] и ту мења име у ''Мутница''. На неколико километара до увира у Јужну Мораву прикључује јој се [[Гарваница]], река која настаје на југозападној страни [[Чемерник]]а и протиче испод [[Мачкатица|Мачкатице]] и [[Мањак]]а.

У њеном сливу у [[16. век]]у било је посебно развијено [[рударство]]. Трагови рударских радова који су трајали све до средине [[19. век]]а сачувани су на бројним местима (шљака, печена земља, топионице, остаци угља, испиралишта). Број ни су и топоними везани за рударство: Ровине, Рударски рид, Вигњиште, Самоков. Према турским дефтерима из [[1528]]. и [[1570]]. године, вигњева (топионица) и самокова (ливница) је било у долинама Големе и Мале реке, Мутнице и Гарванице. Највећи рудник у врањском кадилуку био је у Мрковој Пољани, на хасу врањског паше, изнад Мутнице у близини [[Љутеж]]а и [[Црвени Брег (Лесковац)|Црвеног Брега]]. Постоји запис да га је и сам Хусеин паша посетио [[1842]]. године. Испод рудника на обали Мутнице био је један од највећих самокова.

 

Рударење је пресахнуло средином [[19. век]]а, када су посечене букове шуме, које су служиле за справљање угља потребног вигњевима и самоковима. Од тада је шумски фонд у сливу Големе реке (Мутнице) био углавном заштићен, па су се шуме опоравиле. Но, у последњих двадесетак година Србијашуме немилице секу столетно дрвеће, тако да су читава пространства, која су се опорављала век и по од турске експлоатације, просто деградирана. Уместо [[буква|букве]], која се сама засева, посечене шуме и пашњаке су усадили [[смрча|смреком]] и [[јела|јелом]], чиме су још више штете нанели буковом настану, па и биљном свету и бројним изворима здраве воде, који последњих лета пресушују.

== Литература ==

* Јован Ф. Трифуновски, [[Грделичка клисура]], [[Лесковац]], [[1964]],

* Александар Стојановски: Врањски кадилук у XVI веку, Народни музеј у Врању, [[Врање]], [[1985]].

* {{Cite encyclopedia|last=|first= |authorlink= |others= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2|pages=}}