Средњовековни градови — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 49:
Иако су градови уживали подршку владара (посебно [[Вацлав II Пшемисл]], [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карло IV]], [[Вацлава IV|Вацлав IV]], [[Јиржи Подјербрад]]) нису добили право престављања у сабору краљевства све до [[1421.]] године. Племство је покушало да ускрати право градова да учествују у раду сабора тврдњом да за доношење закона није неоходна сагласнот грађана. Градови су се супроставили а сукоби се трајали све до склапања Световацлавског споразума [[1517.]] године, када је племство гарантовало учешће градова у доношењу закона и другим пословима сабора. За узврат, градови су били присиљени да се одрекну монопола на пиво као и да прихвате да [[Врховни суд]] (који је био сабор између припадника барона и витезова) може да одлучује у одређеним питањима градске самоуправе.
Своју политички утицај градови ће потпуно изгубити (као и чешки сталежи уопште) током катастрофалног [[Тридесетогодишњи рат|тридесетогодишњегТридесетогодишњег рата]] који је скоро уништио Чешку (опљачкано је око 500 градова) а уништење су избегли само католички [[Плзењ]] и [[Чешке Будјејовице|Бадвајз]] (који су такође били изузети од огромних пореза на [[пиво]] које су [[Хабзбуршка династија|Хазбурзи]] увели у покорену Чешку). Остатак градске аутономије ће бити избрисан терезијанским реформама у [[18. век]]у.
 
== Библиографија ==