Милан Жежељ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 35:
У чети бораца из Срба, која је убрзо после првих устаничких акција пребацила на Дреновачу према Бихаћу, и одатле ишла у акције у [[Босна|Босну]], он је, као пушкомитраљезац, код [[Горјевац|Горјевца]] опет уништио камион с усташама. У партизанском одреду „[[Василиј Чапајев|Чапајев]]“, формираном септембра 1941. године на Дреновачи, истакао се у борбама око [[Кулен Вакуф]]а и Доњег Лапца, а нарочито на Човки, [[3. октобар|3. октобра]] 1941. године, када је Одред убио већи број непријатељских војника, међу којима четири официра, а међу њима и команданта 11. домобранског пука.
Због храбрости, исказане у дотадашњим борбама, Милан је [[29. новембар|29. новембра]] 1941. године, приликом формирања батаљона „[[Марко Орешковић]]“, постављен за командира вода. Као командир вода Милан се још више истицао у борбеним акцијама, а нарочито у току борби с италијанским снагама око [[Кореница|Коренице]], крајем 1941. и почетком [[1942]]. године. У нападу на [[Доњи Лапац]], [[27. фебруар]]а 1942. године, Милан је јуришао у стрељачком строју и без оружја савладао италијанског митраљесца. Непосредно после ослобођења Доњег Лапца примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).
Средином априла 1942. године, Милан је, као командир чете, са 32 борца ноћу отишао у [[Језеране]], где се налазио јак усташко-домобрански гарнизон, и заузео цркву коју су усташе претвориле у утврђење. Пошто напад јединица споља није успео, он је целог дана с борцима остао опкољен у цркви, одбијајући нападе усташа и нападајући околне утврђене зграде. У току овог напада његова група је успела да зароби команданта гарнизона, а следеће ноћи Милан се с борцима пробио из окружења, уз губитке од двоје мртвих и једног рањеног.
| |||