Каже се да модерна [[палеоантропологија]] почиње од открићасазнања [[неандерталац|неандерталца]] и доказа о постојању других „пећинскихдруг људи“људи током [[19. век]]а. Идеја да су људи слични неким великим мајмунима била је већ неко време у оптицају, али идеја о биолошкој еволуцији врста није била званично разматрана све док [[Чарлс Дарвин]] није објавио ''[[О пореклу врста|Порекло врста]]'' [[1859]]. године. С обзиром на то, да у својој првој књизи о еволуцији није дотицао питање еволуције човека ("порекло човека и његов развој ће бити накнадно објашњени“ било је све што је Дарвин написао о томе), његовим савременицима је било јасно о чему се ради. [[Томас Хенри Хаксли|Томас Хаксли]] и [[Ричард Овен]] су расправљали о еволуцији човека, а Дарвин је ускоро објавио књигу о том питању насловљену као ''[[Настанак човека]]'', која ускоро постаје добро познат, али и прилично контроверзан приказ његове теорије. Чак су и многе првобитне Дарвинове присталице (као нпр. [[Алфред Расел Волас]] и [[Чарлс Лајел]]) одбациле идеју о томе да би људска бића могла развити скоро неограничене менталне способности и морални кодекс само путем [[природна селекција|природне селекције]].
Још од времена [[Карл фон Лине|Линеа]] сматрало се, на основу морфолошке сличности, да су [[велики мајмун]]и човеку најсродније животиње. У 19. веку сматрало се да су гориле и шимпанзе наши најближи живи рођаци те се, на основу чињеница да су живели у Африци, претпостављало да ће се и фосили човековог претка сигурно пронаћи у Африци и да и афрички мајмун и човек имају [[предак|заједничког претка]].
Живео од пре 250350.000 година па до пре 30.000 година. Познат и као ''Homo sapiens neanderthalensis''. Још увек трају расправе о томе да ли "[[неандерталац]]" спада у посебну врсту сисара, ''H. neanderthalensis'', или у подврсту ''H. sapiens''. Док дебате и даље траје, најновије прелиминарне анализе [[митохондријска ДНК|митохондријске ДНК]] и [[ДНК]] из [[Y хромозом]]а показују да нема генетичке повезаности између врста ''H. neanderthalensis'' и ''H. sapiens'', те их, стога, треба сматрати двема засебним врстама. Године [[1997]]. др Марк Стоункинг, тада професор антропологије на универзитету Пен Стејт, констатује: „Ови резултати [на основу митохондријске ДНК из кости неандерталца] показују да неандерталци нису пренели митохондријску ДНК данашњем човеку; неандерталци нису наши преци“. Наредна испитивања ДНК неандерталца из други извора потврдила су ове налазе. Мора се, међутим, нагласити да је у истраживању био небалансиран узорак - коришћено је много мање ДНК неандерталца него савременог човека.
